PUTIN I SI LOME TRAMPA KAO LED! Velika geostrateška pobeda Pekinga i Moskve nad ZAPADOM - PREKO ARKTIKA DUPLO SKRATILI PUT DO EU
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Sva kineska pomorska trgovina usmerena na Severni morski put duž ruske obale u polarnom krugu
Foto: ST/N. MANDIĆ,TANJUG / EDIB TAHIROVIC,Tanjug/AP/Ng Han Guan/Mikhail Klimentyev/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP,east2west news / WillWest News / Profimedia
Vladimir Putin i Si Đinping izvojevali su veliku geostratešku pobedu nad Donaldom Trampom i EU. Kina može da zaboravi na Suecki kanal pošto je preusmerila morsku trgovinu s EU preko Severnog morskog puta (SVM), duž obale Rusije.
| GODIŠNJA TRGOVINA EU I KINE | |
| Vrednost | 657 |
| Uvoz iz Kine | 466 |
| Izvoz u Kinu | 192 |
| * podaci su dati u milijardama evra | |
U britansku luku Felikstou stigao je prvi kontejnerski transport u istoriji iz Kine preko SVM. Put broda "Istanbul bridž" iz luke Ningbo, preko ruske arktičke zone, trajao je 20 dana, umesto uobičajenih 40 kroz Pacifički i Indijski okean i Suecki kanal. Pritom je samo ušteda na gorivu za ovo putovanje iznosila milion evra, ne računajući plate i ostale troškove. Oko 90 odsto trgovine Kine i EU odvija se morem, u ukupnoj vrednosti od oko 657 milijardi evra godišnje. Ostalih 10 procenata uglavnom čini avionski saobraćaj za osetljivu robu.
Foto: Wikidpedia
Kraće i američkim brodarskim kompanijama
Nije isključeno ni da će neke američke velike brodarske kompanije krenuti rutom preko SVM. Naime, plovidba iz San Franciska, najvećeg lučkog grada na zapadnoj obali SAD, do Evrope, duga je 15.000 kilometara preko Panamskog kanala. A ruta od San Franciska do Evrope preko SVM ima značajno manje, oko 11.300 kilometara.
Ovo će kinesku robu dodatno učiniti jeftinijom, a evropska će postati još više nekonkurentna ako se bude držala Sueckog kanala. Glavni geopolitički dobitak za Kinu jeste to što njena pomorska ruta više neće biti pod kontrolom američkih baza u indopacifičkom regionu, a za Rusiju to što će bogato zaraditi i dobiti svoj deo kontrole nad međunarodnom pomorskom trgovinom.
Zbog ovoga Bela kuća želi Grenland, milom ili silom
Da je Donald Tramp i te kako svestan da može da izgubi kontrolu nad značajnim delom svetske pomorske trgovine, govori i njegovo uporno nastojanje da se domogne Grenlanda, kako je sam rekao, milom ili silom.
Podsetimo, Tramp je odmah po stupanju na dužnost u januaru ove godine tražio od Kopenhagena da mu proda Grenland, najveće ostrvo na svetu koji ima status autonomne teritorije Danske. On je i u prvom mandatu nagovestio to kao ideju. Amerika već ima dve baze na Grenlandu i mogla bi da formira još 11, kao u Hladnom ratu, ali to Trampa ne zadovoljava. On želi izlaz SAD na Arktik i na Severni morski put.
Kina i Rusija počele su da planiraju ovaj posao čim je sloj leda u Zapolarju počeo da se tanji zbog globalnog otopljavanja. Rusi već dve decenije obnavljaju stare sovjetske baze i aerodrome, te proširuju luke i brodogadilišta, grade ploveće nuklearne elektrane, a obezbedili su i potpunu navigaciju preko sistema GLONASS, njihovog pandama GPS.
Miloš Crnjanski sve predvideo još 1966.
Foto: Wikidpedia
Slavni srpski pisac Miloš Crnjanski predvideo je upotrebu severnog morskog puta još 1966. u romanu "Kod Hiperborejaca".
On je u zapisanoj polemici o polarnim predelima rekao prijateljima: "Ja nisam kazao da bi čovek trebalo da se tamo nastani, ali da će tamo prolaziti glavni saobraćajni putevi, između Azije i Amerike i Evrope, to se već zna i vidi."
Tako je "Rosatom" izgradio flotu od osam novih nuklearnih ledolomaca. Ove čelične grdosije sposobne su za lomljenje leda debljine do četiri metra, odnosno da održavaju SVM plovnim tokom cele godine za naftne i tankere za tečni gas, kao i za kontejnerske i druge brodove.
Foto: east2west news / WillWest News / Profimedia
Ovo obezbeđuje i izvoz ruskog tečnog gasa u Aziju. Prošle godine SVM je prošlo oko 38 miliona tona tereta, a planira se da već 2030. to bude više od 100 miliona tona. Zato je predviđena izgradnja još devet atomskih ledolomaca, koji moraju da budu još širi, pošto će i Kina graditi veće transportne brodove.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)