REKORDNA IZLAZNOST U IZRAELU! Netanjahu se BORI za VLAST, zemlju čeka NEIZVESNA izborna noć!

Izraelci danas izlaze na birališta na izborima koje mnogi ocenjuju kao najvažnije u novijoj istoriji zemlje. Do 10 časova glasalo je 16,7 odsto birača, odnosno ukupno 1,2 miliona ljudi. Reč je o najvećoj izlaznosti u tom delu dana još od 1981. godine.

Prema anketama objavljenim u petak, aktuelni premijer Benjamin Netanjahu i bivši načelnik Generalštaba Gadi Ajzenkot vode veoma tesnu trku.

Ipak, procene pokazuju da nijedan od njihovih političkih blokova neće osvojiti 61 poslaničko mesto, koliko je potrebno za parlamentarnu većinu.

Takav ishod mogao bi da dovede do višenedeljnih ili višemesečnih političkih pregovora, piše BBC.

Bezbednost u središtu izborne kampanje

Pitanje bezbednosti dominira kampanjom. Opozicija oštro kritikuje Netanjahua zbog bezbednosnih propusta koji su prethodili napadima predvođenim Hamasom 7. oktobra. U tim napadima ubijeno je gotovo 1.200 ljudi, dok je 251 osoba odvedena kao talac u Gazu.

Opozicija zahteva osnivanje nezavisne istražne komisije koja bi ispitala okolnosti napada. Netanjahu se tome dugo protivi, tvrdeći da bi takvo telo bilo pristrasno protiv njega.

Uprkos kritikama, Netanjahu se ponovo predstavlja kao „gospodin bezbednost“. Pritom ističe strateške pobede Izraela u ratovima na Bliskom istoku i svoje bliske odnose sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Put do vlasti često je podrazumevao neočekivane saveze, ali su ovi izbori posebno neizvesni zbog jasno podeljenih političkih tabora.

Ajzenkot, lider nove stranke Jašar, jedna je od ključnih figura takozvanog „bloka za promene“. Ovu grupu stranaka ujedinjuje cilj da se Netanjahu smeni, uprkos ideološkim razlikama među njenim članicama.

Među liderima ovog bloka su i bivši premijer Naftali Benet i Avigdor Liberman, obojica desničari, kao i Jair Golan, bivši general levičarskih uverenja.

Netanjahu, politički veteran koji je prvi put postao premijer 1996. godine, za povratak na vlast moraće da obezbedi novi savez sa krajnje desnim i ultraortodoksnim strankama. One su deo i njegove aktuelne vlade, koja se smatra najdesnijom u istoriji Izraela.

Opozicija upozorava na ugrožavanje demokratije

Opozicioni blok upozorava i na, kako tvrdi, pretnju demokratiji pod Netanjahuom. Protiv izraelskog premijera vodi se sudski postupak zbog korupcije, što on negira.

Netanjahu i dalje podržava sporne reforme pravosuđa, koje su pre napada 7. oktobra izazvale masovne proteste širom zemlje.

Izraelski Kanal 12 objavio je u nedelju da je Netanjahu uoči izbora tražio hitnu vojnu akciju koja bi mogla da izazove sukob sa Iranom, ali da se tome usprotivio načelnik Generalštaba Ejal Zamir. CNN je dan kasnije objavio da je Netanjahu pokušao da nagovori Trampa na nove napade na Iran, ali da je američki predsednik to odbio.

Netanjahu je demantovao oba izveštaja.

Pažnju je privukao i objavom slike, generisane pomoću veštačke inteligencije, na kojoj nuklearna bomba pogađa Tel Aviv. Uz sliku je poručio da je on jedini lider koji može da zaštiti Izrael "ako se Iranci domognu nuklearnog oružja".

Ajzenkot ga je zbog toga nazvao "histeričnim".

Za pobedu potrebna široka koalicija

Jedna od ključnih tema kampanje jeste i vojna obaveza. Netanjahuova vlada nije sprovela odluku Vrhovnog suda prema kojoj bi ultraortodoksni Jevreji koji pohađaju verske škole trebalo da služe vojsku.

Ovo pitanje izazvalo je duboke podele u izraelskom društvu, posebno u trenutku kada su hiljade drugih građana mobilisane zbog nedavnih ratova.

Kada je reč o Gazi, Ajzenkot zastupa stav sličan Netanjahuovom. Obećao je da će okončati vladavinu Hamasa u roku od 18 meseci, bilo sprovođenjem mirovnog plana pod vođstvom SAD ili vojnim putem.

Izrael nastavlja gotovo svakodnevne napade na Gazu, uz obrazloženje da su mete operativci Hamasa.

Prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, kojim upravlja Hamas, od početka rata u oktobru 2023. godine ubijeno je više od 74.000 ljudi. Ujedinjene nacije ove podatke smatraju pouzdanim. Izrael se suočava sa sve snažnijim međunarodnim kritikama zbog načina vođenja rata, dok su se odnosi sa pojedinim saveznicima pogoršali.

Neizvestan ishod izbora

Na izborima učestvuju i dva bloka arapskih stranaka, koje predstavljaju oko petine stanovništva Izraela. Teoretski, oni bi mogli da odluče o pobedniku, ali je gotovo sve vodeće jevrejske stranke odbacilo saradnju sa njima.

Pojavile su se spekulacije da bi arapske stranke mogle neformalno da podrže manjinsku vladu koju bi predvodio Ajzenkot. Međutim, Liberman, jedan od potencijalno ključnih partnera u formiranju vlasti, odbacio je takvu mogućnost.

Zbog toga je izborna matematika izuzetno komplikovana.

Prema navodima iz izveštaja, oko 70.000 ljudi vratilo se iz inostranstva kako bi glasalo, dok će stotine hiljada mladih birača prvi put izaći na birališta.

Izlazne ankete biće objavljene u 22 časa, ali njihovi rezultati mogu da se razlikuju od konačnih. Glasovi stotina hiljada vojnika i rezervista počeće da se broje tek u sredu, što bi moglo da donese kasnu prednost desničarskim strankama, prenosi Index.hr.

Jedan od scenarija kojeg se mnogi pribojavaju jeste politička blokada, odnosno situacija u kojoj nijedan politički blok ne uspe da obezbedi većinu. U tom slučaju bili bi raspisani novi izbori, dok bi Netanjahu ostao na funkciji tehničkog premijera.

Između 2019. i 2022. godine Izrael je pet puta izlazio na izbore jer političke stranke nisu uspevale da formiraju stabilnu vladu.

 

BONUS VIDEO: