"SAD I NATO SU UBILI MILOŠEVIĆA" Šokantna ispovest američkog advokata: "OVO JE RAZLOG!"

Poznati američki advokat i bivši federalni tužilac SAD Remzi Klark tvrdi da su Sjedinjene Američke Države i NATO odgovorni za smrt bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

On smatra da je Haški tribunal propustio da zaštiti zdravlje optuženog i da je morala biti sprovedena detaljna istraga svih propusta tokom njegovog lečenja u pritvoru.

- Nijedno odgovorno rukovodstvo ili obaveštena javnost nisu smeli da dopuste da se ne sprovede temeljna istraga svih propusta koje je počinio sud kada se nije obazirao na onolike zahteve da se nešto preduzme u cilju zaštite zdravlja predsednika Miloševića. Poslednji takav apel datira samo koji dan pre njegove smrti, jer je pre toga u sudnici svako mogao da se uveri da je njegovo stanje kritično. Neko je morao da bude odgovaran za taj tako tragičan propust - napisao je Klark u tekstu o Miloševiću objavljenom u knjizi "Takvog ga znam“.

Klark, koji je bio i kopredsednik Međunarodnog komiteta za odbranu Miloševića, veruje da velike sile nisu želele opstanak jake Jugoslavije, te da su “ubile i državu i njenog lidera”.

Prema njegovim rečima, upravo posle Miloševićeve smrti postalo je jasno da je ideja stvaranja šire balkanske konfederacije - Slovenije, Hrvatske, Bosne, Srbije, Kosova, Crne Gore, Makedonije i drugih - potrebnija nego ikada.

- Tamo neće biti nikakvih jakih ili nezavisnih privreda, nikakve privredne saradnje u regionu, nikakve odbrane od eksploatacije, nikakve zaštite ljudskih prava, pitajte Rome koji su najureni s Kosova, nikakve jedinstvene vlade sposobne da zaštiti zajedničke interese naroda i promoviše opšte blagostanje u regionu i nikakvog trajnog mira, bez takve federacije - napisao je Klark i dodao:

- Čak ni pojedinačnim članstvom u EU, separatne, male balkanske države ostaće najsiromašniji, najeksploatisaniji i najnebezbedniji deo Evrope, nemoćan među velikim silama i privredama sa kontinenta, lišen podsticajne jugoslovenske ideje i njene stvarnosti. I to je razlog što su SAD i NATO ubile Jugoslaviju i njenog lidera Slobodana Miloševića.

Kako je izgledalo jutro nakon Miloševićeve smrti

Svedok tih događaja, general Vinko Pandurević, opisao je trenutak kada je bivši predsednik preminuo u Hagu.

- Ja pogledam čovek leži, pogledam mu puls - mrtav čovek. Odmah su zaključali sve u ćelije. Onda je Vojo (predsednik SRS dr Vojislav Šešelj), koji je bio u šetnji, počeo da viče da su ga ubili, da psuje odozdo sa šetališta. Tako je Sloba završio - kazao je Pandurević za Kurir TV.

 

 

Ko je bio Slobodan Milošević?

Slobodan Milošević bio je predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije tokom devedesetih godina i jedna od najkontroverznijih političkih ličnosti u novijoj istoriji Balkana. Njegovo ime neraskidivo je povezano sa ratovima koji su pratili raspad SFRJ, kao i sa političkim, ekonomskim i društvenim potresima u tadašnjoj Jugoslaviji.

Rani život i politički uspon

Rođen je 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu, gde je upoznao Mirjanu Marković, kasnije svoju suprugu i političku saveznicu. Po završetku studija radio je u državnim institucijama i bankarskom sektoru, a ubrzo se aktivno uključio u politiku kroz Savez komunista Srbije.

Njegov politički uspon počinje krajem osamdesetih, kada postaje predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Godine 1987. stiče veliku popularnost posle govora na Kosovu Polju, u kojem poručuje Srbima da “nikome više neće dozvoliti da ih bije”. Ova rečenica ga je lansirala u nacionalnog lidera.

Period vlasti

Milošević je 1989. postao predsednik Srbije, a ubrzo potom i ključna figura u procesu raspada Jugoslavije. Tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i kasnije na Kosovu, Zapad ga je smatrao glavnim akterom i odgovornim za vojne i humanitarne katastrofe.

U Srbiji je, međutim, dugo zadržavao podršku kroz snažnu kontrolu medija i populističku retoriku o odbrani nacionalnih interesa. Njegova vlast bila je obeležena sankcijama, hiperinflacijom i međunarodnom izolacijom zemlje.

U aprilu 1997. postao je predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine odbio je da povuče srpske snage sa Kosova, što je dovelo do vojne intervencije protiv SRJ.

Pad s vlasti i hapšenje

Posle izbora 2000. godine, na kojima je poražen od Vojislava Koštunice, Milošević je pokušao da ospori rezultate, što je izazvalo masovne proteste poznate kao Petooktobarska revolucija. Nakon njegovog svrgavanja, 1. aprila 2001. godine, uhapšen je u Beogradu, a kasnije izručen Haškom tribunalu.

Suđenje i smrt

U Hagu je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Tokom suđenja, Milošević se branio sam, negirajući odgovornost i tvrdeći da je bio žrtva političkog progona.

Preminuo je 11. marta 2006. godine u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu, pre nego što je proces završen.

Nasleđe

Slobodan Milošević ostaje ličnost o kojoj se i danas vodi oštra polemika. Za jedne simbol propasti i izolacije, a za druge političar koji je “branio srpske interese”. Njegovo nasleđe i dalje oblikuje političke i društvene rasprave u Srbiji i regionu.

Bonus video: