NIJEDAN SRPSKI GENERAL NE SME DA OSTANE ŽIV! VESLI KLARK: Osramotili su nas kao nikad u istoriji!

Nijedan general Vojske Jugoslavije ne sme da ostane živ jer su nam naneli sramotu, kao niko u istoriji, rekao je na sastanku američkog vojnog i državnog vrha u Vašingtonu general Vesli Klark dva meseca nakon kraja rata u kom je komandovao NATO snagama, koje su izvele agresiju na SR Jugoslaviju 1999.

KRAH KARIJERE

Klarkova izjava bila je posledica duboke frustracije činjenicom da najmoćniji vojni savez u istoriji nije uspeo da porazi i uništi Vojsku Jugoslavije. Poginulo je 1.139 vojnika i policajaca na celoj teritoriji, a gubici u tehnici bili su oko jedan odsto. Pritom je propao i pokušaj kopnenog prodora OVK, albanske vojske, mudžahedina i NATO specijalaca, pretežno iz britanskog SAS, preko Košara. O pravim razmerama svog promašaja Klark je saznao tek iz izveštaja s terena posle rata, kad su snage Kfora gledale kako svuda iz dobro maskiranih položaja izlaze tenkovi VJ.

Klark je službu počeo u 1. pešadijskoj diviziji, u Vijetnamu poznatoj po stravičnim zločinima. Njegov uspon bio je munjevit, a ono što je trebalo da bude kruna karijere, komanda nad američkim snagama u Evropi i rat sa SRJ, pretvorilo se u sramotu.
Bivši američki ministar odbrane Vilijam Koen rekao je da su tadašnji predsednik Bil Klinton i državna sekretarka Madlen Olbrajt bili moćni saveznici Klarka i da su mu omogućili da zaobiđe Pentagon da bi ostvario svoje strateške ideje. Ipak, sve je pošlo nizbrdo kad su mediji postavili pitanje o efektu bombardovanja. Klark se pravdao da se gubici VJ ne primećuju jer stižu pojačanja, a Njujork tajms je izašao s naslovom "Šef NATO priznaje da bombe nisu zaustavile srpske operacije". Istog časa, načelnik Združenog generalštaba, general Hju Šelton preneo je Koenovu poruku Klarku: "Skini svoje prokleto lice s televizora. Više nećeš davati izjave. Tačka."

SUROVO DO KRAJA

Klarkova zvezda je tamnila i poželeo je da se osveti srpskim generalima, što su odmah shvatili svi koji su prisustvovali sastanku u Vašingtonu i kasnije to pominjali. Osveta generalima Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Dragoljubu Ojdaniću je kasnije sprovedena preko Haškog tribunala. Upravo je Pavkovićev slučaj drastično svedočanstvo jer jedini nije pušten nakon dve trećine odležane kazne, a uskraćivanjem medicinske pomoći doveden je na ivicu smrti.

Ipak, Klarku to nije izlečilo povređenu sujetu, tim pre što je bio primoran da se prevremeno penzioniše.

Hju Šelton: Bio je oficir bez karaktera

Krajem leta 1999. general Hju Šelton rekao je Klarku da ministar Koen želi da napusti komandu u aprilu 2000, dve meseca pre isteka mandata. Po predaji komande, Klark nije raspoređen na novu dužnost, pa se penzionisao 2. maja 2000, u 54. godini.

- Oduzimanje komande Klarku bilo je povezano s integritetom i karakterom, stvarima koje su mi veoma bliske srcu - rekao je kasnije Šelton.

Lažni svedok preko Miloševića optuživao heroje odbrane zemlje

Klark je uoči rata rekao predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću: "Ako mi kažu da vas bombardujem, dobro ću vas bombardovati." Kasnije je u Hagu tvrdio da je Milošević davao komande bez Generalštaba, odnosno, dobro je pazio da ne pominje srpske generale zbog kojih je osramoćen.

Ipak, Klark im se posredno osvetio, tako što je potvrdio navode tužilaštva da je Generalštaba podržao deportacije i progone, pa je general Dragoljuba Ojdanića osuđen na 15 godina. Dotakao se i Pavkovića (osuđen na 22 godine), optužujući njegovu 3. armiju da je ubila nekoliko stotina civila, a deportovala njih 800.000. Na isti način izbegao je da pomene Lazarevića, ali je optužio njegov Prištinski korpus da je direktno primao naređenja od Miloševića da sprovodi etničko čišćenje.