DAČIĆ ČESTITAO DAN DRŽAVNOSTI: Sretenje nas uvek podseća koliko je važno da čuvamo našu slobodu i našu nezavisnost

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić uputio je građanima Srbije čestitke i najbolje želje povodom 15. februara, Dana državnosti.

”Pre tačno 220 godina, u Orašcu, Srbija je krenula putem borbe za slobodu i izgradnje svoje moderne države. Sretenje je naš najveći državni praznik kada slavimo vekovnu težnju našeg naroda za slobodom i nezavisnošću i kada se sećamo svih koji su ugradili sebe u državnu tradiciju Srbije. 

Svakog 15. februara imamo čime da se ponosimo, jer Srbija je snažna i slobodna zemlja, a naš narod ima jasnu perspektivu života u miru i stalnom napretku. 

Sretenje nas uvek podseća koliko je važno da čuvamo našu slobodu i našu nezavisnost, jer one nam nisu date zauvek, njih uvek moramo da gajimo, i da branimo ako treba. Tako i danas, kada se pred našom generacijom postavljaju veliki izazovi, koje rešavamo misleći i na naše slavne pretke, a još više na naše mlade generacije na kojima Srbija ostaje. 

Svim građanima Srbije želim srećan Dan državnosti, da ga provedu u miru i porodičnoj slozi, i da zajedno nastavimo da gradimo slobodnu, nezavisnu i jaku Srbiju,” navodi se u čestitki Ivice Dačića povodom Dana državnosti.

Podsetimo, Srbija danas slavi Dan državnosti – Sretenje, u spomen na početak Prvog srpskog ustanka 15. februara 1804. godine u Orašcu i proglašenje Sretenjskog Ustava Kneževine Srbije 15. februara 1835. godine.

Predsednik Aleksandar Vučić uručiće odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti.

Centralnu državnu ceremoniju kod spomenika Voždu Karađorđu u Orašcu predvodiće izaslanik predsednika, potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević.

Premijerka Srbije Ana Brnabić će govoriti na Sretenjskoj akademiji "Kulturna diplomatija“ u Kragujevcu, a događaju će prisustvovati i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković prisustvovaće kao izaslanik predsednika Republike i predvodiće državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti na grobu Neznanog junaka na Avali.

Uz prisustvo državnog rukovodstva, državni praznik biće obeležen polaganjem venaca i odavanjem počasti na više lokacija u zemlji, najavljeno je iz ministarstava.

Vojska Srbije organizovaće ceremonije polaganja venaca u Kruševcu kod Spomenika kosovskim junacima, u Kraljevu na Trgu srpskih ratnika, u Leskovcu kod Spomenika Narodnom heroju Kosti Stamenkoviću, kao i u Gornjem Milanovcu kod Spomenika vojvodi Živojinu Mišiću, u Vranju kod Bareljefa voždu Karđorđu, i u Požarevcu kod Spomen-obeležja „Miloš Obrenović“.

Danas je sa Kalemegdanske, Petrovaradinske i Niške tvrđave u 16 časova izvršena počasna artiljerijska paljba Garde Vojske Srbije, povodom obeležavanja Dana državnosti uz defile brodova u Beogradu i Novom Sadu.

Povodom Dana državnosti brojni muzeji i ustanove poput Narodnog muzeja Srbije, Galerije Matice Srpske i Državnog arhiva Srbije otvorili su izložbe u prisustvu državnih zvaničnika.Za Sretenje su vezana dva događaja – prvi je Narodni zbor u Orašcu 1804. na kojem je doneta odluka o dizanju ustanka, a drugi je usvajanje Sretenjskog ustava na velikoj Narodnoj skupštini u Kragujevcu 1835. godine.

Prvi i Drugi srpski ustanak 1804. i 1815. godine, postupno su doveli do obrazovanja novovekovne srpske države.

Karađorđevom bunom 1804. godine zapravo je započeo talas postupnih oslobađanja svih balkanskih naroda od Turske, što je trajalo tokom čitavog narednog veka.

Srpska revolucija, započeta Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, uspešno je okončana decenijama potom, pored drugog zahvaljujući mudrosti i veštini knjaza Miloša Obrenovića.

Sretenje je odabrano za Dan državnosti Srbije i zbog činjenice da je 1835, na taj dan, u Kragujevcu, donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan – Sretenjski.

Njegov tvorac je Dimitrije Davidović, a ustrojen je po uzoru na najslobodoumnija ustavna rešenja onovremenog sveta, poput Francuske i Belgije, dok većina zemalja ondašnje Evrope nije ni imala ustave.

BONUS VIDEO: