Budućnost „Apoteke Beograd” neizvesna

Finansijska kriza, zarade koje kasne mesecima i iscrpljene zalihe lekova neki su od najvećih problema sa kojima se suočava Apoteka „Beograd”, nekada jedna od najvećih državnih apotekarskih ustanova u zemlji. Dug je narastao na oko dve milijarde dinara, račun ustanove je blokiran, a budućnost i opstanak su ugroženi. Od 120 apotekarskih objekata, koliko ih je nekada imala, sada radi manje od 40, a broj zaposlenih je sa oko hiljadu smanjen na približno 250. Uprava i zaposleni redovno apeluju na nadležne da se pronađe rešenje. Kao jedno od mogućih najavljena je koncesija, ali gotovo godinu dana kasnije konkretnih informacija o njenoj realizaciji nema.

Nikola Prelević, v.d. direktora Apoteke „Beograd”, kazao je za „Politiku” da je situacija manje-više nepromenjena, a iako je uz pomoć sredstava koje je Vlada Srbije prebacila gradu isplaćeno 16 zaostalih zarada, problem nije trajno rešen.

– Ustanova nema sredstava za rad, ne zarađuje, a račun je u blokadi, dugovi su negde oko dve milijarde dinara. Oni se povećavaju, a vezani su prvenstveno za plate zaposlenih. Taj dug će rasti dok se ne nađe neko sistemsko rešenje za kojim tragamo i na kome insistiramo – navodi Prelević.

Radnicima trenutno kasne tri plate, a Jelena Boro, farmaceutkinja i predstavnica zaposlenih, kaže da nakon prethodne isplate 16 zaostalih zarada nije napravljen plan za redovno izmirivanje budućih obaveza.

Pored problema sa primanjima, ona ukazuje i na gotovo potpuni izostanak snabdevanja lekovima. Prema Jeleninim rečima, zaposlenima je na ranijem sastanku obećana finansijska pomoć za nabavku robe, ali ta sredstva nisu obezbeđena, zbog čega je njihov rad značajno ograničen.

– Data su obećanja da ćemo dobiti finansijsku pomoć za ulaz robe, kako bismo mogli da obavljamo delatnost zbog koje smo i osnovani, a to je farmaceutska zdravstvena zaštita. Ali to obećanje nije ispunjeno, tako da mi nemamo nikakav ulaz robe. Vrlo smo ograničeni u poslu, svakodnevno. Mi sada dajemo savete pacijentima koji, nažalost, ne mogu da nađu terapiju kod nas – objašnjava Boro.

Uzroke finansijskog urušavanja ustanove, direktor Prelević vidi u promenama propisa i gubitku nekadašnjih pogodnosti u radu.

– Državno apotekarstvo je određenim zakonima dovedeno u neravnopravan položaj sa privatnim sektorom. Do 2013. godine lek na recept se podizao samo u državnoj apoteci. Posle toga, to može u svakoj privatnoj. To je prva odluka koja je loše uticala na državno apotekarstvo. Drastično nas je oštetilo uvođenje centralizovane javne nabavke lekova, koju je za nas sprovodio Republički fond za zdravstveno osiguranje. Samim tim izgubili smo mogućnost da direktno pregovaramo sa dobavljačima, kao i mogućnost da ostvarujemo popuste i olakšice. Na primer, 2012. godine Apoteka „Beograd” je na osnovu toga prihodovala čak milijardu dinara, što je u sadašnjim uslovima dovoljno za dve godine isplaćivanja plata – rekao je direktor.

 

Razliku između nekadašnjeg i sadašnjeg poslovanja pokazuju i finansijski rezultati. Apoteka „Beograd” je do 2015. godine beležila suficit od 1,7 milijardi dinara, dok je od 2016. počela da posluje sa gubitkom, koji je u pojedinim godinama dostizao i 900.000.000 dinara.

Kada je sredinom 2023. godine preuzeo funkciju vršioca dužnosti direktora, Prelević je, kako kaže, zatekao dugovanja prema dobavljačima od oko 1,5 milijardi dinara i gotovo prazan račun. U tom trenutku ustanova je imala oko 800 zaposlenih, za čije su mesečne zarade bila potrebna sredstva od oko 113 miliona dinara, dok je na računu bilo svega 70 miliona.

I predstavnica zaposlenih navodi da se nepovoljni uslovi poslovanja u odnosu na privatne lance osećaju već deceniju i po, a problem sa snabdevanjem traje više od dve godine.

– Državne apoteke dugo rade na ovom tržištu po nepovoljnim uslovima u odnosu na lance apoteka, koji su u vlasništvu krupnog kapitala. Mi nemamo iste uslove, imamo mnogo ograničenja kao državna firma, a pritom niko ne finansira naše zarade. Kada 15 godina gušite jedan sistem, jednostavno taj reprogram duga nije bio dovoljan. Trebalo je sistemske mere davno da se uvedu. To je bila samo neka kozmetička mera, koja je u jednom trenutku pomogla snabdevanju, ali nije uspela da nas vrati na onaj puni kapacitet, kako smo mi uvek i radili na tržištu – ističe Jelena Boro.

Među mogućim rešenjima za opstanak ustanove prethodno je najavljena koncesija, o kojoj je bilo reči i na sednici Skupštine grada. Međutim, kako tvrdi direktor, rukovodstvo Apoteke „Beograd” ni gotovo godinu dana kasnije nema informacije o tome dokle se stiglo sa pripremom postupka, iako se dva puta obraćalo nadležnom sekretarijatu.

– Ja sam kao direktor ustanove tražio od resornog sekretarijata, dva dopisa smo slali, da nam se dostavi informacija o tome dokle se sa koncesijom stiglo i koje je rešenje. Odgovor još nismo dobili – rekao je Prelević.

Zaposleni se protive ovom modelu, kako zbog neizvesnosti za sopstvena radna mesta, tako i zbog mogućih posledica po dostupnost lekova i zdravstvenu zaštitu građana. Jelena Boro smatra da apotekarska delatnost ne bi smela da se posmatra isključivo kroz ekonomsku isplativost.

– Mi smo svi jednoglasno bili protiv koncesije, ne samo iz perspektive nas kao farmaceuta i naših radnih mesta, nego upravo zbog toga šta će to značiti za naše pacijente. Ne može da se zdravstvena zaštita gleda samo kroz isplativost, jer će onda količina kapitala koju posedujete određivati koliko ćete dobiti zdravstvene zaštite. Slovenija, Hrvatska i Crna Gora imaju svoje državne apoteke – dodaje ona.

Zaposleni kao jedno od mogućih rešenja predlažu da se njihove zarade finansiraju iz sredstava zdravstvenog osiguranja, po modelu koji važi za domove zdravlja i lekare.

– To je predlog da se državni sektor rastereti i da se finansira na isti način kao što se finansiraju domovi zdravlja. Jedno vreme je u Ministarstvu bilo neke volje, delovalo je da bi to moglo da se ostvari, ali posle toga, nažalost, nije. Državne apoteke već godinama mole državu da stane iza njih i da ugovori njihove plate kako bi opstale na tržištu – objašnjava Boro.

Dok se čeka odluka osnivača, neizvesna je i budućnost preostalih objekata. Prelević navodi da njihov broj zavisi od mogućnosti organizovanja rada po smenama i da će apoteke ostati otvorene dok god za to budu postojali uslovi. Ipak, smatra da je neophodno što pre pronaći trajno rešenje, jer ustanova sa blokiranim računom i bez redovnog snabdevanja nema mogućnost da samostalno prevaziđe krizu.

Rukovodstvo je, kako navodi, ponovo zatražilo razgovor sa najvišim predstavnicima Grada. I zaposleni najavljuju da će nastaviti da traže razgovore sa nadležnima i ukazuju na značaj očuvanja državnih apoteka, ali za sada, kako kaže njihova predstavnica, nemaju nikakve zvanične informacije o mogućem rešenju.

– Mi smo aktivni već dve godine, napisali smo bezbroj dopisa i nastavićemo da pokušavamo da uspostavimo dijalog sa nadležnima, da im ukažemo da zaista ne treba da odustanu od državnih apoteka. Mi se uvek nadamo najboljem ishodu. Zato smo i ostali, pokušavajući da sačuvamo državno apotekarstvo – poručuje farmaceutkinja.

Koliko je vremena za pronalaženje rešenja ostalo, teško je proceniti, ali Prelević zaključuje da čekanje samo produbljuje problem i povećava obaveze osnivača.