GABRIJEL ESKOBAR: Kurti me nije uverio da je cilj normalizacija odnosa Beograda i Prištine

Autor:

Vesti

13.09.2023

08:42

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Sjedinjene Države zatražile su od Kosova i Srbije, uoči naredne runde dijaloga 14. septembra, posvećenost konkretnim obavezama u vezi sa sporazumom o normalizaciji odnosa dve strane, kao i aneksom o njegovoj primeni izjavio je za Glas Amerike zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar.

GABRIJEL ESKOBAR:  Kurti me nije uverio da je cilj normalizacija odnosa Beograda i Prištine

Foto: printscreen/RTS

Američki diplomata ukazao je da od kosovskog premijera Aljbina Kurtija, u nedavnom telefonskom razgovoru, nije dobio uveravanja da je posvećen primeni sporazuma o normalizaciji i njegovog aneksa, što je Kurti u ponedeljak objavio na društvenoj mreži Eks.

“A to, kada je reč o kosovskoj strani, znači predstavljanje nacrta Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom. Kurti se nije obavezao da će to učiniti. U suštini onoga na šta se obavezao je da će prisustvovati sastancima u Briselu i ništa više od toga”, rekao je Eskobar u intervjuu srpskom i albanskom servisu Glasa Amerike.

Kako je najavila Evropska spoljnopolitička služba (EEAS), kosovski premijer Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u Briselu će imati odvojene sastanke sa posrednicima u dijalogu diplomatama Žosepom Boreljom i Miroslavom Lajčakom. Nakon toga je planiran i trilateralni sastanak – a teme razgovora su primena Sporazuma na putu normalizacije, kao i aktuelna pitanja. Dijalog dve strane poslednjih meseci je u zastoju, a njihove odnose karakterišu napetosti.

Eskobar je podsetio da su već vidljive posledice koje bi mogle nastupiti - ukoliko Kosovo i Srbija propuste priliku za normalizaciju odnosa.

“Reč je o merama koje je uvela Evropska unija koje se ogledaju u nemogućnosti napretka u nekim od mehanizama pristupnog procesa – koje su prilično ozbiljne. Iako ih Kosovo označava kao sankcije – tu nije reč o pravim kaznenim merama. Za Srbiju bi to takođe bilo veoma slično. U vezi sa Kosovom – radi se i o mogućnostima za nova priznanja, donatorske konferencije, strateški bilateralni dijalog sa Sjedinjenim Državama i bliski odnos sa NATO. Nažalost, ukoliko ne bude napretka - sve to će biti propušteno ove godine. I za Srbiju će biti vrlo slično. Mislim da će Evropska unija želeti da vidi jasne signale o zainteresovanosti za primenu sporazuma o normalizaciji dok budu razmatrali u kolikoj meri je Srbija napredovala u pristupnom procesu”, precizirao je Eskobar.

Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, izjavio je u vezi sa pregovorima o novoj crnogorskoj vladi, da posvećenost evropskom putu, članstvu u NATO-u i borbi protiv korupcije ne ispunjava svaka stranka u tamošnjem političkom spektru.

"Međutim, vjerujem i da predsjednik Milatović (Jakov Milatović, prim.nov.) i mandatar Spajić (Milojko Spajić, prim.nov.) dijele te ciljeve i izazov je da bi trebalo da sastave vladu od stranaka za koje vjeruju da će ih ispuniti. Postoje neki narativi koji veoma odmažu. Jedan je da bi isključivanje najveće anti-zapadne stranke bilo protivno volji naroda. To nije tačno. Voljom naroda se biraju pojedinačne stranke, a na mandataru je da utvrdi kako će sastaviti vladu. Drugi je da bi se isključili glasovi etničkih Srba. Rekao bih da ni kod jedne od stranaka s kojima mandatar Spajić želi da formira vlade ne postoji anti-srpsko raspoloženje. U stvari, priličan broj ima značajan dio birača koji su etnički Srbi. I na kraju, postoji najmanje jedna stranka koja kaže da je spremna da prihvati bilo koju spoljnopolitičku odluku vlade, ako im Beograd to dozvoli. To je suštinski nedemokratski i neprihvatljivo - ideja da bi jedan dio koalicije kontrolisala strana vlada i da bi taj dio bio više lojalan lideru strane zemlje, a ne premijeru ili crnogorskim biračima", ukazao je Eskobar.

Glas Amerike: Kako bi SAD reagovale kada bi koalicija "Za budućnost Crne Gore" bila dio vlade, imajući u vidu da je gospodin Spajić, kako pojedini smatraju, pod pritiskom, uključujući i predsjednika Milatovića, da bivši Demokratski front bude dio vlade?

Eskobar: Razumijem da postoji mnogo pritiska koji dolazi s jedne strane. Međutim, bilo je mnogo preporuka, ne bih rekao zahtjeva, već preporuka iz SAD, Evropske unije, Velike Britanije i čak i NATO-a da bi Crna Gora trebalo da izbjegne da u svoju koaliciju uvede anti-NATO, anti-zapadnu političku stranku koja je i protiv Evropske unije. Ako Crna Gora to uradi, onda bira da prihvati pritisak druge zemlje u odnosu na preporuke transatlantske zajednice. Ne mislim da je sada potrebno razmišljati o tome šta bi se posle dogodilo. Crna Gora je veoma čvrsta i dobra NATO članica i saveznica i očekujemo da to nastavi i dalje.

 

Glas Amerike: Da li su vam vidljivi spoljni pritisci na proces formiranja vlade u Crnoj Gori, naročito iz Srbije?

Eskobar: Mislim da postoji pritisak unutar stranaka, sa svih strana, na to kako bi trebalo formirati vladu. Naše ohrabrivanje je veoma otvoreno i javno. I naša očekivanja su veoma jasna građanima Crne Gore. Nisam siguran da su neki ljudi, koji vrše pritisak da druga stranka uđe u vladu, toliko transparentni i otvoreni o tome zašto je žele u vladi.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države nastavljaju snažnu podršku dijalogu, koji predvodi Evropska unija.

Vidimo ga kao način za ostvarivanje mirnih i produktivnih odnosa između Kosova i Srbije. Imajući u vidu činjenicu da je u februaru i martu postignut važan dogovor o normalizaciji - strane u procesu želimo da zamolimo da ozbiljno shvate obaveze iz tog sporazuma kako bi napredovale u ispunjavanju postojećih i ranijih obaveza. Želimo da se napredak u okviru dijaloga i Ohridskog sporazuma ostvari tokom ove godine”, ukazao je Eskobar - dodavši da se u četvrtak očekuje neki vid napretka.

Glas AmerikeU Ohridu je delovalo da postoji tračak nade da bi Kosovo i Srbija mogli postići neku vrstu razumevanja. Ipak, nova runda dijaloga premijera Aljbina Kurtija i predsednika Vučića iščekuje se u lošim okolnostima: Kosovo se suočava sa merama Zapada zbog stanja na severu zemlje, a Srbija nastoji da podriva Prištinu. Šta je sledeće?

Eskobar: Ohridski sporazum, koji su strane postigle, veoma je širokog obima i istorijski. Reč je o istinskom sporazumu o normalizaciji po evropskim merilima, ali i prilika za napredak jer dve zemlje proces integracija mogu da usklade sa evropskim strukturama. Dakle, obema zemljama pruža mogućnost da napreduju u ostvarenju strateških ciljeva - evropskih integracija. Međutim, od njegovog postizanja, bili smo svedoci niza eskalacija i beskorisnih aktivnosti koje su stopirale napredak. Potrebno je prevazići sve izazove aktuelne od marta i verujem da je to moguće. Nadamo se da će ispunjavanjem odredbi i rešavanjem otvorenih pitanja biti moguće zaključiti sve izazove u koje spadaju izbori, registarske tablice, lične karte i druge teme koje bi mogle biti izvor eskalacije. To je zaista važno zbog rešavanja čitavog spektra pitanja.

Glas AmerikePominjali ste deeskalaciju – izraz koji je postao uobičajen tokom poslednjih nekoliko meseci. Možete li detaljnije da objasnite šta dve strane treba da ispune da bi se to postiglo?

Eskobar: Da vam kažem prvo u čemu se ogledala eskalacija. Razumeli smo potrebu kosovskih vlasti za održavanjem izbora kada su gradonačelnici podneli ostavke. Priznali smo rezultate izbora - iako je izlaznost bila izuzetno niska. Izbori su bili fer i slobodni i pozivali smo građane da učestvuju. Sve strane su saglasne, uključujući i vladu Kosova, da izlaznost od 3 procenata nije dugoročno rešenje za opštinske vlasti. Prihvatili smo inauguraciju gradonačelnika i bili uvereni da neće preduzimati kontroverzne mere. Da će se baviti svojim svakodnevnim poslom. Međutim, uprkos obećanjima i našoj podršci Kosovu - bez koordinacije sa međunarodnom zajednicom, odlučili su da preuzmu neke od opštinskih zgrada. Ukazivali smo vlastima Kosova da nema potrebe za eskalacijom tenzija postavljanjem gradonačelnika u te zgrade. Kada je o srpskoj strani reč, veoma smo zabrinuti zbog činjenice - iako je 90% demonstranata bilo mirno, zbog prisustva onih koji su bili veoma nasilni. Koji su došli pripremljeni da naštete policiji i KFOR-u. U neredima su povređeni i pojedini nezavisni novinari. Dakle, to je bio deo eskalacije. U međuvremenu, zabrinuti smo zbog toga što na Kosovu nema koordinacije u vezi sa upotrebom jedinica specijalne policije, eksproprijacije i planiranog iseljavanja nekih od institucija iz Vladinih zgrada koje predvode Srbi. To su pitanja u vezi sa kojima bi trebalo voditi računa u kontekstu dijaloga. Pozivamo obe strane da sve to bude koordinisano sa međunarodnom zajednicom.

Glas AmerikePojedini kritičari ukazivali su da Zapad prema Srbiji sprovodi takozvanu politiku umirivanja i da je pogrešno što ta zemlja još nije uvela sankcije Rusiji. Da li Zapad Srbiju pokušava da privoli na svoju stranu na račun njenih suseda?

Eskobar: Takva teza se učestalo pojavljuje. Činjenično je pogrešna jer smo prihvatili i priznali ishod izbora na Kosovu – uprkos izlaznosti od 3 odsto. Saglasili se sa uspostavljanjem lokalnih vlasti i gradonačelnika. Pozdravili njihovu prijavu za članstvo u Savetu Evrope i uvođenje vizne liberalizacije. Srbija, sa druge strane, ništa od toga nije podržala. Uz to sankcionisali smo šefa srpske Bezbednosno-informativne agencije. Tako da bih želeo da znam, kako smo to prema tvrdnjama kritičara, podržali Srbiju? To je netačno i predstavlja dezinformaciju.

Glas AmerikeSve su učestalije najave da bi u Srbiji uskoro mogli biti održani izbori, možda već u martu. Kako to utiče na šanse za eventualni dogovor Kosova i Srbije?

Eskobar: Ne bi trebalo, jer sporazum nisu postigli Vučić i Kurti, već Srbija i Kosovo. Sporazumi ostaju na snazi bez obzira na to ko je na vlasti.

Glas AmerikeVerujete li da će aktuelni predstavnici dve strane primeniti sporazum, ako do toga dođe?

Eskobar: Dogovor je postignut i sada je pažnja usredsređena na njegovu primenu. Dakle, potrebna je politička volja obe strane da sprovedu svoj deo sporazuma. Ovde se ne radi o veri ili poverenju. Reč je o pravnoobavezujućim sporazumima za čiju primenu su odgovorni pojedinci i vlade.

Glas AmerikeGeneralni sekretar NATO-a je prošle sedmice, pozivajući se na sporazum između Kosova i NATO-a iz 2013. godine u vezi sa razmeštanjem Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u severnom delu Kosova, preneo kosovskoj predsednici da svaki potez, uključujući i raspoređivanje policije, mora biti koordinisan sa NATO-om. Podržavate li takav stav – očekuje li se da kosovske vlasti koordiniraju raspoređivanje kosovske policije na severu sa međunarodnom zajednicom?

Eskobar: Radi se o zahtevu koji je veoma važan. Misija KFOR-a deli odgovornost za očuvanje bezbednog okruženja na Kosovu. Isto važi za misiju Evropske unije, EULEKS. Nadamo se da kosovske vlasti vide međunarodnu zajednicu, posebno NATO, kao važnog partnera sa kojim treba da se konsultuje i koordinira. Nastavićemo da tražimo od Vlade Kosova da ostane u bliskom kontaktu sa NATO i KFOR na terenu. Važno je sprečiti bilo kakav vid pogrešnih procena.

Glas AmerikeKosovske vlasti izašle su sa predlogom kojim bi se peticijom mogli smeniti gradonačelnici na severu Kosova. Je li to put koji biste podržali – ili bi njihove ostavke bile manje komplikovano rešenje?

Eskobar: Ukoliko žele da održe nove izbore na kojima bi učestvovali Srbi, mislim da su ostavke brži i bolji način. Rešenje koje obuhvata peticiju nikada do sada nije bilo primenjeno. Brojni propisi i zakoni koji bi se odnosili na to nisu na snazi. Ipak, mi podržavamo bilo kakav način, usklađen sa Ustavom, kako bi se održali izbori. Tražimo od srpske zajednice da učestvuje u glasanju, kada izbori budu raspisani. Kako će se to ostvariti ostaje na stranama da diskutuju. Definitivno, mislim da bi sa ostavkama bilo brže. Vrlo pažljivo pratimo situaciju.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading