RUŠE LI BERLIN I VARŠAVA EU?! Pitanje ratnih reparacija je prevazišlo samo sebe: Ovo je postalo veoma ozbiljno, a Srbija dobija važnu poruku!

Autor:

Vesti

04.01.2023

19:19

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Na odnosima između Nemačke i Poljske može se videti kako se prelamaju odnosi između starih i novih članica EU.

RUŠE LI BERLIN I VARŠAVA EU?! Pitanje ratnih reparacija je prevazišlo samo sebe: Ovo je postalo veoma ozbiljno, a Srbija dobija važnu poruku!

Foto: www.profimedia.rs

Zastave Evropske unije i Srbije

To što je Nemačka odbila poljski zahtev za isplatom ratnih reparacija nije iznenađenje. Po tom pitanju (i ne samo po tom) odavno postoji jaz između dve zemlje koji je uzrokovan odnosom Nemačke kao "stare članice" EU prema članicama koje ne žele da svoj puni suverenitet predaju Briselu.

Na odnosima između Nemačke, kao jednog od osnivača EU i Poljske, kao države koja je članica "evropske porodice" postala relativno skoro, može se videti kako se prelamaju odnosi između starih i novih članica i na koji način se stare članice odnose prema novima.

Ne tako retko, ti su odnosi puni tenzija, a često su opterećeni i traumama iz prošlosti. Otuda i nedavno odbijeni poljski zahtev za isplatom ratnih reparacija treba posmatrati u svetlu sveukupnih odnosa između Berlina i Varšave, koji su već godinama po određenim pitanjima zategnuti.

Reakcija na odnos prema novim članicama Unije

Stručnjak za Nemačku iz Instituta za političke studije dr Dušan Dostanić odbijanje zahteva  Varšave za isplatom ratnih reparacija iz Drugog svetskog rata posmatra u ključu poljskih reakcija na, kako kaže, paternalističku politiku Berlina prema novim članicama Unije, koje se osećaju neravnopravno prema starim članicama.

- Poljska je bila stalno na meti kritika u Nemačkoj, pogotovo konzervativna vlada stranke "Pravo i pravda", gde su Nemci Poljacima zamerali neke stvari u unutrašnjoj politici, na primer, pitanja prava na abortus ili istopolnih zajednica. Nemačka je pokušavala da vodi moralističku politiku - postavili su se kao neko ko drugima može da deli lekcije - objašnjava Dostanić, piše Informer.

Poljska je, pak, na tako postavljenu moralističku politiku reagovala zahtevom za ratnim reparacijama.

- Iz Nemačke i iz Brisela se novijim članicama Unije, pogotovo kada Mađarska, Češka ili Poljska imaju probleme sa politikom EU, dolaze kritike da su te članice profitirale od priključenja EU, da Nemačka ili Francuska njih finansiraju. Kada se na taj način postave stvari, nije neočekivano da Poljska tada zahteva da se vrate stari dugovi da bi imali čist račun - konstatuje Dostanić.

Republika

Foto: Tanjug/AP

Evropska unija, zastave Evrospke unije

Moralistička politika kao posledica kompleksa

Ova moralistička politika proizilazi iz kompleksa koji je Drugi svetski rat proizveo kod nemačkih generacija rođenih posle njega, čak i kod današnjih. Za Nemce je taj rat velika trauma, objašnjava naš sagovornik.

- Postoji puno grupa u Nemačkoj, koje, ne samo da su se distancirale od nasleđa nacionalsocijalizma, nego su se distancirale i od svoje nacije i kompletne nemačke prošlosti. Na levici postoje grupe koje podržavaju poljske zahteve i koji kažu da Nemačka ima moralnu obavezu da Poljskoj isplati ratnu odštetu. Sa druge strane, postoje grupe koje ukazuju da je Drugi svetski rat bio davno, da su se stvari izmenile i da današnje generacije nemaju ništa sa tim nasleđem i da tu stvar treba ostaviti u prošlosti - navodi Dostanić.

Kako on kaže, Nemci imaju potrebu da pokazuju da su se promenili, da su neki drugi Nemci i da treba da pomognu drugim narodima da se promene, da odustanu od nacionalizma i utope se u apstraktno evropsko građanstvo.

Poljska neće odustati od zahteva

Prošlog meseca, vlada u Varšavi iznela je procenu da Nemačka na ime ratnih reparacija Poljskoj duguje 6,2 hiljada milijardi zlota, odnosno 1,29 hiljada milijardi evra. Kako je naveo lider vladajuće stranke "Pravo i pravda" Jaroslav Kačinski, do sume se došlo "konzervativnim" metodom, a Poljska bi mogla da traži i više.

Foto: pixabay.com

Poljska zastava

Prema Dostanićevim rečima, Poljska je pitanju visine ratne odštete koja joj Nemačka duguje, prišla ozbiljno. Angažovani su naučnici raznih profila, koji su godinama radili na proceni ratnih razaranja koja je Poljskoj naneta tokom rata.

Podsećanja radi, Varšava je, prilikom gušenja Varšavskog ustanka avgusta 1944. po Hitlerovom naređenju spaljena do temelja, a tokom celog trajanja nemačke okupacije od septembra 1939. za Poljsku su važile užasne represivne mere koje je sprovodila nacistička uprava.

Poljska je, neposredno nakon rata, primala ratne reparacije od tadašnje Istočne (socijalističke) Nemačke, ali je 1953. u svetlu "proleterske solidarnosti" odustala od dalje naplate.

Kako kaže ne očekuje da će se pitanje nemačkih reparacija Poljskoj rešiti na jednostavan način, pogotovo sada, kada u Berlinu stoluje "semafor koalicija" pod predsedništvom Olafa Šolca, koja planira da vodi moralističku politiku, zanemarujući nacionalne interese svoje države.

Varšava je zato i poslala zahtev Ujedinjenim nacijama da posreduje u sporu. Ne treba očekivati da će UN rešiti nemačko-poljski spor kaže Dostanić.

- Ali, to jeste pritisak sa poljske strane na Nemačku i jasan signal da se od te stvari u Poljskoj neće odustati; da Poljaci zahtevaju, ne samo reparacije, nego se nadaju promeni nemačkog kursa prema Poljskoj - tvrdi on.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

BONUS VIDEO

Komentari (0)

Loading