TRAMP PONOVO U BELOJ KUĆI, ŠTA BI TO ZNAČILO ZA BEOGRAD: Istražujemo kakve bi posledice povratak Republikanaca imao za Srbiju

Donald Tramp ponovo je u epicentru pažnje američke javnosti, nakon upada FBI u njegovu vilu, zbog sumnje da je poverljiva dokumenta iz Bele kuće poneo sa sobom umesto da ih je predao nacionalnom arhivu.

Ipak, većina analitičara smatra da je pravi razlog pokušaj da se po svaku cenu spreči Trampova kandidatura u ime Republikanske stranke na sledećim predsedničkim izborima, s obzirom na to da ankete pokazuju da je popularnost aktuelnog šefa Bele kuće Džozefa Bajdena u drastičnom padu.

Republika istražuje šta bi povratak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD doneo (ili možda odneo) Srbiji...

PRIJATELJ REGIONA

Naši sagovornici mahom poručuju da ne bi trebalo očekivati dramatični zaokret američke politike niti dolazak kosmičke pravde za Srbiju.

Naglašavaju, međutim, da bi u tom slučaju sasvim izvesno nastupio period originalnog pristupa odnosima sa Beogradom. To bi, konkretno, značilo veće razumevanje Vašingtona za naše interese - od iznalaženje kompromisnih, a ne jednostranih rešenja za KiM i RS preko još jače podrške za "Otvoreni Balkan" i članstvo u EU do jačanja vojne saradnje, pa i eventualnog odlaska prištinskog premijera Aljbina Kurtija u političku penziju (Trampova vlast je jednom već oborila njegovu vladu)...

Foto: Tanjug/AP

Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije, u razgovoru za Srpski telegraf ukazuje da bi Ričard Grenel, bivši Trampov specijalac za pregovore Beograda i Prištine, koji se pokazao kao prijatelj regiona i Srbije, gotovo sigurno igrao značajnu ulogu i u novoj administraciji:

- Pominje se i potpredsedničko mesto. Inače, Trampova administracija i Grenel pokazali su više sluha za originalan i liderski pristup rešavanja problema KiM, što je rezultiralo Vašingtonskim sporazumom, u kojem su ekonomija i mir stavljeni ispred insistiranja na međusobnom priznanju, kao jedinom mogućem rešenju, što je dovelo do određene deeskalacije.

Nisu u svemu u Vašingtonu tada sledili agendu EU i Nemačke, već su, dodaje Vuković, pokazivali sklonost ka kompromisu i traženju rešenja koje bi bar u određenoj meri zadovoljilo obe strane:

- Pokazali su, takođe, kosovskim Albancima da su i oni dužni da vode politiku odgovorno i daju određene ustupke.

NOVA ULAGANJA

Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, smatra, s druge strane, da je Tramp stavio tačku na svoju ozbiljnu karijeru nakon skandala u kom je doveo u pitanje rezultat američkih predsedničkih izbora.

- Hipotetički, ako bi nekim čudom Tramp ponovo bio izabran, ne treba očekivati dolazak kosmičke pravde. Ali, svakako, Tramp je nekonvencionalan i preduzetnički reaguje, po principu "ako može sad - onda odmah". To nam pokazuju Abrahamski dogovori i Vašingtonski sporazum. Ako bi Srbija čvrsto stajala na zapadnim pozicijama, mogli bismo da očekujemo kompromis oko KiM, značajna ekonomska ulaganja i prodaju američkog naoružanja Srbiji kroz povoljne aranžmane - ističe Obradović za Republiku.

Neke od mogućih promena

- kreativniji pristup rešavanju problema KiM
- veće insistiranje na kompromisnom rešenju u dijalogu Beograda i Prištine
- makar malo veće razumevanje za status RS
- puna primena Vašingtonskog sporazuma
- pritisak na EU za brži proces integracije Srbije
- još jača podrška za "Otvoreni Balkan"
- prednost ekonomiji i stabilnosti u odnosu na forsiranje međusobnog priznanja
- prodaja američkog naoružanja Srbiji kroz povoljne aranžmane

Miletić: Možda bi zatvorio Bondstil

Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije smatra da bi povratkom u Belu kuću Tramp racionalizovao spoljnu politiku, što znači da zapadni Balkan ne bi bio u njegovom fokusu.

Foto: printscreen/TVPink

- Smanjio bi pritisak i sirov uticaj Vašingtona. Počistio bi diplomatsku garnituru, onu koja je uspostavljena još od Bila Klintona, i postavio nove ljude. Njegov blizak saradnik Ričard Grenel doprineo bi uspostavljanju konstruktivnih veza sa Vašingtonom. Srbija bi bila centralna država regiona. Odblokirane bi bile investicije kroz fondove koje je Bajden zatvorio. Nije isključeno da bi umanjili vojno prisustvo, možda i zatvorili bazu Bondstil na KiM jer je to opterećenje za američke poreske obveznike.

Karanović: Ne bi mogao da isuši duboku močvaru

Ognjen Karanović, direktor Centra za društvenu stabilnost, objašnjava da SAD ne menjaju spolju politiku od danas do sutra i da je matrica njihovog delovanja u tom polju postavljena decenijama unazad kroz tzv. nacionalne politike dugog trajanja. Zato ni Tramp, kada bi pobedio na predsedničkim izborima 2024, ne bi mogao korenito da promeni američke strateške planove jer ih nije ni kreirao.

- Kreirani su u krugovima tzv. vojnoindustrijskog kompleksa i tzv. "duboke države", koju on sam često naziva močvarom. Ali nije mogao da je isuši. I da se vrati Tramp, situacija se, dakle, neće dramatično menjati. Verovatno Kurti ne bi mogao računati da će ostati premijer. Mogli bi da očekujemo da fokus njegove pažnje bude usmeren na druge geopolitičke meridijane, čime bi bio otvoren prostor da Srbija zaštiti svoje interese oko KiM i RS. Kuriozitet je da, za razliku od prethodnika, nije pokrenuo nijedan rat. U tom smislu, Tramp bi pokušao da relaksira i relacije s Rusijom, podržao bi inicijativu "Otvoreni Balkan", put ka EU.