(FOTO) OBELODANJE FOTOGRAFIJE SRPSKOG POLITIČARA IZ MLADOSTI: Da li možete da pogodite o kome je reč?!

Autor: Biljana BOJIĆ

Vesti

18.07.2021

10:19

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podelio je sa nama slike iz detinjstva, ali i uzbudljivu životnu priču.

Privatna arhiva
Kao beba sa roditeljima Đorđem i Nadom, zima 1983. godine

Za Srpski telegraf otkrio da li se kaje što je napustio biznis i ušao u Vladu, kada se upoznao sa Vučićem i na koga se, u stvari, ljutio kada je snimljen kako psuje.

Od svih novih ministara u Vladi najveće iznenađenje bio je Tomislav Momirović, koji je napustio direktorsku poziciju u porodičnoj kompaniji da bi preuzeo zahtevan resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U razgovoru za Srpski telegraf ističe da se ne kaje što je prihvatio lični poziv predsednika Aleksandra Vučića da preuzme tu dužnost, već je ponosan na to što je deo tima koji će obnoviti Srbiju, do 2012. infrastrukturno zapuštenu.

Otkad sam ministar jedino mi nedostaje više vremena za porodicu, pre svega, za decu. Da mogu normalno da ih odvedem u vrtić, stignem na priredbe

- Srbija je bila infrastrukturno zapuštena, decenijama ništa nije rađeno. Usled izuzetno pametne politike mi danas gradimo brze pruge, auto-puteve od Vojvodine do puta mira, koji će ići od Niša preko Prištine do Drača. To otvara perspektivu da investitori još više dolaze. Infrastrukturni projekti nemaju nikakvu alternativu, to su elementarni preduslovi za normalni ekonomski rast, da država dostigne nivo razvoja zemalja srednje Evrope.

Vučić je bolji predsednik nego vozač

Jesu li ti procesi nezaustavljivi?

- Dobro pitanje. Dok god je ta politika koju predvodi predsednik Vučić na vlasti, projekti se neće zaustaviti. To je apsolutni prioritet i jedini način da se ekonomija podigne i osnaži. Ljudi zaboravljaju koliko je porasla ekonomija, a tek smo, uslovno rečeno, na početku. Verujem da nikad više nećemo doći u situaciju da gubimo vreme i intenzivno stagniramo, kao što je bilo pre 2012.

Kada ste se upoznali sa Vučićem?

- Aleksandra Vučića sam upoznao 18. marta 2004. u Kosovskoj Mitrovici, za vreme progroma nad Srbima na KiM. Predsednik je tada bio jedini političar koji je došao da pruži podršku našem narodu. Tada sam bio student prodekan na Pravnom fakultetu u Beogradu i došao sam u Kosovsku Mitrovicu da pružim podršku kolegama studentima za vreme tih tragičnih događaja pošto smo, generalno, u tom periodu na fakultetu redovno organizovali humanitarnu pomoć i podršku našem narodu na KiM.

Radni dan ministra duži je od direktora privatne kompanije

Recite nam nešto o odrastanju i školovanju.

- Prve dane detinjstva proveo sam na Kanarevom brdu. Posle sam se preselio u Sarajevsku ulici i tamo sam završio OŠ "Radojka Lakić", a onda 14. gimnaziju. Nisam bio neki đak u srednjoj, pa čak ni u osnovnoj školi, ali bio sam solidan student. Završio sam Pravni fakultet u roku, imao sam prosek oko 8,4. Sve vreme sam se bavio studentskom politikom, bio sam student prodekan, član Saveta Pravnog fakulteta i Univerziteta u Beogradu. Nisam bio toliko dobar da se bavim pravom na akademski način, Nikola Selaković je, recimo, bio bolji student od mene. Kasnije su me okolnosti odvele u drugom smeru i nikad nisam mogao da se posvetim pravnoj struci, budem sudija ili tužilac, što sam želeo. To mi je bio san.

Na ministarsku funkciju došli ste kao direktor porodične kompanije "Mona hoteli". Kajete li se?

- Nema prostora za kajanje kada dobijete toliko važan zadatak da vodite najveći resor u Vladi Republike Srbije i to kada vas lično pozove predsednik Aleksandar Vučić. Pre svega, ponosan sam na to što sam deo tima koji je apsolutno predano i zajednički radi na izgradnji jedne moderne, uspešne i još razvijenije Srbije. Dobio sam šansu da uradim nešto za svoju državu i tu šansu ću maksimalno iskoristiti.

Čiji radni dan traje duže - direktora privatne kompanije ili ministra?

- U kabinetu sam na poslu već od sedam ujutru i radni dan i poslovne obaveze traju do duboko u noć. Radni dan ministra u ovom resoru je znatno duži od direktora privatne kompanije, ali svaki kilometar pruge, svaki kilometar novog auto-puta ili kanalizacije vredan je neprospavane noći jer gradimo budućnost jedne nove Srbije.

S brzom prugom nema zezanja

 Hoće li brza pruga na deonici Beograd - Novi Sad biti gotova do kraja ove godine? Zapretili ste da strani partneri neće više raditi u Srbiji ili vi nećete više biti ministar ako to ne bude ispoštovano. 

- Tu deonicu privodimo kraju i naši ruski i kineski partneri predano rade da bi se sve završilo u rokovima. Bilo je tu teških pregovora sa njima, ali shvatili su naš stav koji je veoma jasan, sve što je obećano i potpisano, mora biti gotovo u roku jer smo to obećali građanima. Uskoro dolaze i najmoderniji "Štadlerovi" vozovi i krajem godine počinje testiranje brze pruge. S tim brzinama i tom opremom nema zezanja i tek posle obuke i detaljnog testiranja pustićemo tu liniju u promet. Očekujem da komercijalne vožnje započnemo od februara 2022.

Šta vam nedostaje iz ranijeg života, dok niste postali ministar?

- Nisam neko ko žali za potezima u životu, a posebno ne neko ko kuka za prošlim vremenom. Jedino što mi otkad sam ministar nedostaje jeste više vremena za porodicu, pre svega, za decu. Da mogu normalno da ih odvedem u vrtić, stignem na priredbe i sve to što čini dragocenim detinjstvo, koga će se sećati kad porastu.

O projektima i prioritetima

- Svi projekti koji se izvode u Srbiji su od prioritetnog značaja, rade se bez kalkulisanja i taktiziranja. Brza pruga od Beograda do Novog Sada je možda najatraktivniji projekat jer sledeće godine u ovo vreme mi ćemo se uveliko voziti najmodernijim brzim dabldeker vozovima kakve nema niko u ovom delu Evrope

- Deo auto-puta od Preljine do Požege je izuzetno značajan jer će znatno rasteretiti Čačak i ubrzati ekonomski razvoj tog kraja

- Auto-put od Sremske Rače do Kuzmina

- Moravski koridor. Mogu da kažem da smo na njemu imali najviše problema, ali nam je taj projekat trenutno po dinamici ide među boljima

- Most i brza saobraćajnica na potezu Ruma - Šabac - Loznica

- Brze saobraćajnice i obilaznice oko Užica, Gornjeg Milanovca, Požege

- Stanogradnja za pripadnike bezbednosnih snaga

- Rekonstrukcija pruge kroz čitavu Srbiju, proširenje aerodoromskih kapaciteta u Beogradu i Nišu

Kako porodica gleda na novi angažman?

- Mojoj porodici nije bilo preterano iznenađenje što sam se angažovao u političkom smeru, oduvek su me interesovali kako ekonomija i istorija tako i politika Srbije i regiona, samo se nisu nadali da će se sve to desiti tako brzo i u ovom obimu. Svestan sam da im nije jednostavno ni lako kad pročitaju neke kritičke medijske naslove, ali se trudim da im objasnim da je sve to deo ovog posla. Podrška porodice je osnov svakog uspeha i napretka u životu čoveka, a ja slobodno mogu roditeljima, bratu i supruzi da zahvalim što ni u jednom trenutku nisu u toj podršci klonuli.

Vlada kao tim za Olimpijadu

S kim najbolje sarađujete u Vladi? 

- Mi smo tim koji ima šansu da radi za boljitak Srbije, sastavljen poput reprezentacije za Olimpijske igre, tako da zaista mogu da pohvalim sve kolege u saradnji jer smo svi usmereni na isti cilj. Radimo predano i zaista verujem da ćemo opravdati poverenje građana koje smo dobili u izbornom procesu.

Deo javnosti kritikovao je način na koji ste uz psovke razgovarali s radnicima. Omakne li se i sada neka psovka?

- Retko psujem i veoma mi je krivo što su mi se tad omakle psovke. Tom prilikom, kritika nije bila upućena ni direktoru Drobnjaku ni radnicima na terenu, kako su neki preneli, već stranim izvođačima. Emotivno sam reagovao na probijanje rokova, na prepreke koje se pojavljuju niotkuda, a zapretili su uspešnoj realizaciji projekta koji čekamo decenijama da se završi. Ja sam stalno na terenu, svaki drugi dan s radnicima, nadzorom, rukovodiocima gradilišta, koji na svojim plećima nose najveće infrastrukturne projekte koje je ova zemlja ikad pokrenula i imam puno poštovanje prema njihovom radu. S druge strane, zahtevam i puno poštovanje postavljenih rokova jer se radi o sredstvima koje su građani uložili u bolju budućnost ove zemlje.

Šta radi kad ne radi

Muzika: Kad sam bio mlađi, slušao sam hip-hop, sad sam već u fazi sve što opušta i donosi pozitivnu atmosferu

Sport: Kao dete, trenirao sam košarku, posle sam nastavio rekreativno da vežbam, ali ni za to sad nemam vremena

Hobi: Jurnjava uz plastične puške sa sinom, a ćerka voli da me maže onim dečjim bojama

Slobodno vreme: Nemam ga preterano, ako na kraju radnog dana uspem da stignem kući u neko normalno vreme, maksimalno ga koristim za decu i suprugu

Omiljena knjiga: "Zlatno runo" Borislav Pekić

Postoji li mogućnost da brat Uroš, koji je ostao u privatnom sektoru, krene vašim stopama?

- Moj brat Uroš je jedan od najuspešnijih privrednika i ljudi iz biznisa koje znam, možda zvuči pretenciozno, ali je tako. Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu i od rane mladosti je uz roditelje ušao u sistem kako se uspešno rukovodi kompanija. Uspeo je tokom epidemije koronavirusa da firmu i radnike izvede bez negativnih posledica, kakve su mnoge kompanije imale, a i dalje ih osećaju. Modni brend koji je preuzeo da vodi potpuno je modernizovao, otvorio nova tržišta, uz sve to, izuzetno je posvećen suprug i otac, a znajući njegove afinitete, definitivno mogu da kažem da ga politika u ovom obliku preuzimanja neke funkcije ne zanima.

Porodici nije lako kad pročita neke kritičke naslove

Hoćete li na odmor?

- Ne mogu još na odmor, nisam potpuno zadovoljan tempom na nekim projektima. Potrudiću se da uhvatim bar neki vikend sa decom i suprugom negde po Srbiji.

I na kraju, kakav je Vučić vozač? Vozio je nedavno u obilazak sela Dobrić Sinišu Malog, Zorana Drobnjaka i vas?

- Vožnja je bila udobna i po propisima ako izostavimo činjenicu da se Drobnjak i ja nismo vezali na zadnjim sedištima, što je nedopustivo i zbog čega se izvinjavam javnosti. Kada Vučić vozi, osećate se sigurno i bezbedno, takav utisak smo imali kao putnici, ali je ipak bolji kao predsednik Srbije.

Komentari (0)

Loading