POVRĆE KOJE JE SPASLO SRPSKU VOJSKU MORAMO DA UVOZIMO: Inače bi nas koštalo papreno

Foto: pixabay.com

Šokantno zvuči podatak da se na uvoz pasulja potroši godišnje oko 9,5 miliona evra, a biljka mahom stiže iz Kirgistana, Poljske i Kine. Željko Pandurović iz Šapca, koji je gajenje pasulja započeo 2014, najpre je zasejao 20 ari u Petkovici ispod Cera. Svake godine proširivao je parcelu za desetak ari, a ove godine pasulj je proizveo na 64 ara.

- U ratarsko-povrtarskoj proizvodnji pasulj je najatraktivniji što se tiče finansijske strane: ne traži mnogo posla, odvija se u toplom delu godine i ne zahteva rezidbu kao voće. Ako se vodi računa o prinosu i agrotehnici, može da se ostvari dobra zarada.

Naravno, treba paziti da zemljište ne bude kiselo i da se parcela obavezno navodnjava. Kada sam započeo proizvodnju, imao sam na umu da se pasulj u Srbiji gaji na površini 20.000 hektara do 25.000 hektara za razliku od pšenice i kukuruza gde govorimo o milion hektara - objašnjava Pandurović.

Međutim, to mnogima nije dovoljan motiv da se odluče za ovu proizvodnju, pre svega jer gajenje pasulja zahteva mehanizaciju - kombajn, vetrenjaču i sita - što zahteva dodatno ulaganje. Ipak, matematika je na strani zarade, ako se primeni agrotehnika prilikom uzgajanja pasulja.

- Da bi se jedan hektar zasejao pasuljem potrebno je oko 150.000 dinara, uz uslov da se koristi seme iz sopstvene proizvodnje. Ako se ostvari tri tone po hektaru, mada sam ja ostvarivao od 2,2 do 2,5 tone po hektaru, i proda po 200 dinara po kilogramu, onda je jasno koliko je isplativo.

- Sve to podrazumeva dodatnu brigu ako je godina sušna, ali i kada je kišovita pa mahune ne počnu da trule. Tada je gajenje zahtevno, ali je zarada sigurna. Voda, obilno đubrenje i primena agrotehnike osnovni su preduslovi. Pasulj je ratarska kultura koja u slučaju da nema vodu, garantuje da će se ostvariti gubici - objašnjava.