NEZAPOSLENOST NA ISTORIJSKIM MINIMUMU: A evo i šta se dešava sa ljudima koji traže posao

Autor:

Vesti

01.10.2022

04:30

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Stopa nezaposlenosti pokazuje trend poboljšanja u proteklih 10 godina, ali je učešće ranjivih društvenih grupa koje odlikuje teža zapošljivost postalo mnogo veće.

NEZAPOSLENOST NA ISTORIJSKIM MINIMUMU: A evo i šta se dešava sa ljudima koji traže posao

Foto: ST/N. PANČIĆ

Čak 64 odsto nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zaposljavanje (NSZ) spada u kategoriju dugoročno nezaposlenih, odnosno u onih koji traže posao duže od godinu dana. Više od polovine čine žene i njihovo učešće konstantno raste - 2019. godine iznosilo je 54,7 odsto, a 2021. čak 56 odsto.

Udeo nezaposlenih starijih od 50 godina u poslednje dve godine porastao je sa 34 na 37 odsto, dok je kod mladih ostao na 20 odsto. Kada je reč o obrazovnoj strukturi, više od trećine nezaposlenih u 2021. godini bilo je bez kvalifikacija ili niskokvalifikovano, odnosno nije imalo srednju školu i u ovoj grupi najveći udeo čine osobe koje su nezaposlene duže od dve godine, navodi se u saopštenju GIZ-a. Radi rešavanja ovog problema GIZ u okviru Nemačke razvojne saradnje, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja i NSZ realizuje programe u oblasti zapošljavanja usmerene na osetljive društvene grupe i teže zapošljive.

Strategija zapošljavanja Srbije predviđa intenziviranje podrške onim nezaposlenima koji spadaju u kategoriju teže zapošljivih koja zbog svojih karakteristika imaju veći rizik od dugoročne nezaposlenosti.

Osim navedenih grupa, navode, strategija kao teže zapošljive prepoznaje osobe sa invaliditetom, pripadnike romske nacionalne manjine, ali i druge osetljive društvene grupe radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, viškovi zaposlenih, interno raseljena lica, izbegla lica, žrtve porodičnog nasilja/trgovine ljudima, samohrani roditelji i drugi.

Projektna menadžerka GIZ-a Aleksandra Lakićević kaže da je analiza GIZ-a i NSZ pokazala da je najozbiljnija barijera zbog koje nezaposleni duže od 12 meseci ne pronalaze posao svakako nizak obrazovni nivo, zatim nizak nivo veština (uključujući i socijalne), a kod mladih je najčešće to i nedostatak radnog iskustva. Dodaje da je analiza pokazala i da postoji prikrivena diskriminacija poslodavaca vezana za godine kod starijih osoba.

Što se tiče žena, Lakićević kaže da su često onemogućene ili demotivisane da aktivnije traže zaposlenje zbog obaveze čuvanja dece ili drugih osoba iz domaćinstva.

Lakićević dodaje i da je u manjim sredinama, prigradskim i ruralnim nedostatak linija javnog prevoza prepreka da se osobe uključuju u obuke i zaposlenje.

„Socijalna davanja, posebno novčana socijalna pomoć, na jedan broj osoba deluje destimulišuće i na izvestan način predstavlja prepreku za njihovu radnu aktivaciju. Dodatno, kod dugoročno nezaposlenih vremenom rastu i barijere za zapošljavanje, javljaju se psihološki problemi, gubitak samopouzdanja i samopoštovanja, motivacije, dolazi do gubitka i zastarevanja kako znanja i veština tako i prethodnog radnog iskustva”, objašnjava Lakićević.

GIZ u okviru programa „Migracije za razvoj” (PME) osnažuje kapacitete Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i NZS, preneo je Tanjug.

„NSZ podržavamo u digitalizaciji usluga. Sproveli smo prvi nacionalni virtuelni sajam zapošljavanja i sada radimo na izradi IT platforme Nacionalne službe za virtuelne sajmove zapošljavanja. Zajedno sa NSZ za korisnike njihovih usluga smo ponudili kurs za knjigovodstvo prvi put u onlajn  okruženju, a podržali smo NSZ da digitalizuje svoje dve obuke i omogućili i njihov prevod na romski jezik”, kaže Lakićević.

U skladu sa strateškim ciljem jačanja lokalne politike zapošljavanja GIZ podržava Ministarstvo u pilotiranju inovativnih rešenja za zapošljavanje na lokalnom nivou kroz podršku lokalnim samoupravama da unaprede načine, kvalitet ponude i dostupnost ponude i podrške za zapošljavanje kroz međusektorsku saradnju.

BONUS VIDEO

Komentari (0)

Loading