AUTORSKI TEKST MILICE ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI, MINISTARKE ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANJA: Blagoje Jovović nije mit!

Vest da će posmrtni ostaci Blagoja Jovovića biti preneti u Srbiju većina je dočekala s poštovanjem i osećajem da se ispravlja istorijska nepravda. Posle decenija tišine, ime čoveka koji je pokušao da kazni jednog od najvećih zločinaca 20. veka ponovo se našlo u centru pažnje, ovoga puta s dostojanstvom koje mu je dugo uskraćivano.

Ipak, paralelno s tim, pojavili su se i pojedinačni pokušaji da se taj čin dovede u pitanje, a sam Blagoje Jovović prikaže u negativnom svetlu. Upravo ti pokušaji, iako malobrojni, zaslužuju pažnju, ne zbog svoje snage, već zbog onoga što otkrivaju: da aveti mračne prošlosti još tumaraju, bacajući senku na sve koji pokušavaju da prokrče put istini. Napadajući Blagoja, pokušavaju da odbrane one protiv kojih se čitavog svog života borio.

VLADAR PERON

Na kraju Drugog svetskog rata, veliki broj nacističkih i ustaških zločinaca nije priveden pravdi. Naprotiv, organizovano im je omogućeno bekstvo. Takozvani pacovski kanali vodili su iz Evrope ka Južnoj Americi, uz pomoć različitih mreža i struktura. Uz lažne pasoše i nove identitete, mnogi su pronašli sigurna utočišta. Argentina je bila jedno od glavnih. Pod vlašću Huana Dominga Perona, postala je prihvatni centar za brojne nacističke i ustaške funkcionere. Mnogi od njih su decenijama živeli nekažnjeno, radeći kao profesori, novinari ili javne ličnosti, skriveni iza novih biografija. Nije reč o pojedinačnim slučajevima, reč je o sistemu.

U tom sistemu, Ante Pavelić nije bio izuzetak, već simbol. Čovek koji je kao vođa ustaške Nezavisne Države Hrvatske rukovodio genocidom nad Srbima, Jevrejima i Romima, nastavio je život u Buenos Ajresu pod zaštitom. U svetu u kojem su zločinci bili zaštićeni, a pravda odložena, pojavljuje se Blagoje Jovović.

Dana 10. aprila 1957, na godišnjicu osnivanja NDH, u Buenos Ajresu, on puca na Pavelića. Ne kao agent, ne kao instrument bilo koje vlasti, već kao čovek koji deluje u uslovima u kojima institucije nisu ispunile svoju ulogu. Kao Srbin iz Crne Gore, Njegoševe, u kojoj se vekovima govorilo da je "pravda naša na Kosovu zakopana", ali za koju se verovalo da je dostižna.

I upravo tu leži pitanje koje se danas izbegava: kako vrednovati taj čin? Da li je to zločin ili pokušaj da se, makar simbolično, uspostavi pravda? Blagojev pucanj je prasak instinkta našeg naroda da opstane, da zlu zada smrtni udarac, da se nikada više ne bi povratilo.
Jovović o tome nije govorio decenijama. Ćutao je više od 40 godina. Tek 1998, u Manastiru Ostrog, ispovedio se mitropolitu Amfilohiju i progovorio o događaju koji je obeležio njegov život.

LJUDSKI VEK

Simbolika je snažna: samo godinu dana kasnije, 1999, u Zagrebu je osuđen Dinko Šakić, komandant Jasenovca. Jovović tu presudu nije dočekao, preminuo je nekoliko meseci ranije. Kao da je pravda kasnila čitav jedan ljudski vek.

Zato današnji napadi na njega nisu slučajni. Oni nisu usmereni samo na čoveka već na značenje njegovog dela. Jer, ako se on diskredituje, onda se relativizuje i odgovornost Ante Pavelića, balkanskog mesara, kako ga nazivaju mnogi hroničari.

Ali iza istorijske figure stoji i čovek.

Foto: Printscreen/Danas

Blagoje Jovović nije bio mit, već ličnost od krvi i mesa: otac, čovek duboko vezan za svoje korene, koji nikada nije zaboravio odakle je potekao. I u emigraciji je ostao veran svom poreklu, svom narodu i sećanju na stradanja koja su obeležila njegovu generaciju. Odrastao je na krilu đeda Lazara i kud god da je hodio, nosio je njegov zavet u sebi.
Živeo je tiho, daleko od pažnje, noseći teret sopstvene istine. Njegov život nije bio priča o slavi, već o izboru - teškom, ličnom i konačnom.

U Nemačkoj se i dalje obeležava pokušaj atentata na Hitlera iz 1944. Iako nije uspeo, učesnici te zavere smatraju se simbolom otpora zlu. Njihov čin nije označen kao terorizam, već kao moralni izbor u vremenu kada su institucije bile u službi zločina. Ako je to civilizacijski standard, onda je opravdano pitanje: zašto se isti princip ne primenjuje i ovde?

IDEOLOGIJA

Zato pitanje Blagoja Jovovića nije pitanje prošlosti, već sadašnjosti. U vremenu u kojem se sve otvorenije relativizuju zločini i pokušava oživljavanje ideologija koje su iza njih stajale, svaki napad na njega ima jasnu funkciju, da se zamagli granica između žrtve i zločinca. A tamo gde se ta granica izbriše, istorija prestaje da bude opomena i postaje sredstvo manipulacije. Povratak Blagoja Jovovića kući je znak da se i mi, korak po korak, vraćamo sebi, posle vremena u kojima smo bili odvajani od sopstvenog pamćenja i korena.

BONUS VIDEO