OVE OBIČAJE MORATE ISPOŠTOVATI NA VELIKI PETAK! Nije samo farbanje jaja tradicija, veruje se da OVO ne smete da radite!

Sutra je Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu, kada se vernici sećaju stradanja i raspeća Isus Hrist na Golgoti. Ovaj dan predstavlja vrhunac Strasne nedelje i podseća na žrtvu koju je Hrist podneo za spas čovečanstva, prihvatajući stradanje i preuzimajući grehe ljudi na sebe.

Prema jevanđeljima, događajima koji su prethodili raspeću obeleženi su izdaja i strah – apostol Petar se tri puta odrekao svog učitelja, dok se Juda, pogođen grižom savesti, kasnije ubio. Hrist je izveden pred sud rimskog namesnika Pontije Pilat, a potom, nakon presude, nosio je krst do Golgote gde je razapet, uz reči praštanja: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.

U pravoslavnoj tradiciji, na Veliki petak se ne služi liturgija (osim u retkim slučajevima kada se poklopi sa drugim velikim praznicima), već se čitaju carski časovi i služe posebna bogosluženja. Vernici strogo poste – mnogi tog dana jedu samo hleb i piju vodu, dok se izbegava svaka vrsta veselja, muzike i proslava.

Običaji za Veliki petak

Jedan od najpoznatijih običaja je farbanje vaskršnjih jaja, najčešće u crvenu boju koja simbolizuje Hristovu krv. Prvo ofarbano jaje naziva se „čuvarkuća“ i čuva se tokom cele godine kao simbol zaštite doma i porodice.

Posebno mesto zauzima i iznošenje plaštanice u crkvi – platna koje simbolizuje Hristovo telo. Ona se polaže ispred oltara, a vernici joj prilaze u tišini, celivaju je i odaju počast. U mnogim hramovima sveštenici sa plaštanicom simbolično obilaze crkvu, što predstavlja Hristovu sahranu.

Zanimljivo je da se u pojedinim delovima Srbije veruje da na Veliki petak ne treba ništa raditi u polju niti započinjati važne poslove, jer se dan smatra vremenom tišine i žalosti. Takođe, postoji običaj da se tog dana ne koriste ekseri, igle ili bilo kakav alat, u znak sećanja na stradanje na krstu.

Umesto zvona, koja simbolizuju radost, u crkvama se od Velikog četvrtka do Vaskrsa koriste drvena klepala, čime se dodatno naglašava tuga ovog dana. Tek u noći između subote i nedelje, kada se obeležava Vaskrs, ponovo se oglašavaju zvona kao znak pobede života nad smrću.

BONUS VIDEO