ZIMSKO RAČUNANJE VREMENA OVE GODINE POČINJE RANIJE! Srbija bi mogla da uvede i "treće vreme", a EVO šta to znači za nas!

Ove godine, zimsko računanje vremena počinje u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra. U tom trenutku, kazaljke na satu će se vratiti jedan sat unazad u tri ujutru.

Ova godina donosi specifičnost jer se pomeranje dešava dan ranije u odnosu na prethodne godine. Iako su temperature još uvek tople, leto je na izmaku, a noći postaju sve hladnije, uz očigledno skraćivanje dana.

Zimsko računanje vremena je fiksno i započinje poslednje nedelje u oktobru, ali su datumi promenljivi jer poslednja nedelja oktobra ne pada svake godine na isti dan.

Foto: Schutterstock

Branko Simonović, predstavnik Astronomskog društva "Ruđer Bošković", nedavno je za "Blic" izneo svoje stavove o vremenu koje najviše odgovara našem podneblju. On predlaže mogućnost uvođenja "trećeg vremena", što bi značilo prelazak na čitanje vremena iz perioda pre 1983. godine.

Ova opcija podrazumeva zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni, uz pomeranje radnog vremena jedan sat unazad kako bi se bolje iskoristila obdanica. Simonović naglašava da su se stvari u međuvremenu "zamrsile", posebno kada je reč o radnom vremenu, zbog čega se zimsko čitanje vremena smatra nepovoljnim.

Uticaj na zdravlje ljudi

Pored ovih razmatranja, važno je napomenuti da postoji i negativan uticaj na zdravlje ljudi usled pomeranja sata. Mnoge države širom sveta su ukinule praksu zimskog i letnjeg računanja vremena, a sporenja o potrebi pomeranja sata dvaput godišnje i dalje traju. Naučna istraživanja pokazuju da promene u vremenu mogu izazvati brojne zdravstvene probleme, uključujući poremećaj bioritma, nesanicu, umor, pa čak i depresiju. Organizmu je često potrebno nekoliko dana, a ponekad i do dve nedelje, da se prilagodi na nove uslove.

Foto: Shuterstock,

Poreklo računanja vremena

Računanje vremena prvi put je uvela Nemačka 1916. godine, a ubrzo nakon toga pridružila se i Velika Britanija. Ove promene su bile motivisane potrebom za boljim iskorišćavanjem dnevne svetlosti tokom Prvog svetskog rata, kada je očuvanje uglja bilo od vitalnog značaja. Sledeće godine, Rusija je usvojila ovu praksu, a 1918. i Sjedinjene Američke Države. Ove zanimljive činjenice ukazuju na to koliko su promene u računanju vremena duboko ukorenjene u istorijskim kontekstima i potrebama društva.