PREPISUJU BEBAMA LEK SA OTROVOM! Roditelji, dobro pogledajte sastav - kancerogeni zaslađivač u sirupima koje svaki dan koristite!

Lek Cefzil, sirup koji pedijatri u Srbiji naširoko prepisuju deci i bebama za lečenje upale uha i ždrela, sadrži zaslaživač aspartam, koji je nedavno SZO označila kao "potencijalno kancerogeni".

U isto vreme, on i jeste pomoćna supstanaca u mnogim lekovima koji se kod nas primenjuju za decu i odrasle.

Foto: Republika.rs

Tako je, recimo, siguran u sastavu septoleta i pastila za grlo i lečenje nadražajnog kašlja, sirupa i tableta za jačanje imuniteta, raznih multivitaminskih sirupa, a zanimljivo je i da je deo najprimenjenijih antipiretika.

"Receptura mora da se menja"

Tim povodom razgovarali smo sa nutricionistkinjom Milkom Raičević koja je za naš portal otkrila i kakve bi ovo posledice moglo da ima na decu i bebe.

- Svi znamo koliko je aspartam štetan, ali činjenica je da taj lek postoji i pre novih pravilnika. Čak i da je napravljen posle usvajanja svih pravilnika i istraživanja, sve se radi da bi imalo prođu, da detetu bude ukusno, a nije bitno koliko je zdravo. Kadase usvoji i  stupni novi pravilnik, moraće da menjaju recepturu - rekla je za Republiku nutricionista Raičević.

Foto: Youtube/ TVKopernikus

Ona ističe da bi tada bilo dobro pozabaviti se i raznim bojama i mirisima koji se koriste za pravljenje lekova, a koji danas izazivaju sve više alergija kod dece.

- To je veliki problem. Najveći problem na svetu su alergije, ali mi o tome ne pričamo. Često se u lekovima koriste pomoćne supstance koje ljudi koji ne smeju da konzumiraju gluten ni u tragovima ne smeju da koriste - kazala nam je.

Posledica, kaže, ne bi trebalo da bude, ali...

- Nešto što se uzima kratko, ne bi trebalo da ima nikakve posledice, ogranizam se brani od štetnog uticaja. Problem nastaje onda kada nam konzumiranje antibiotika postane praksa i "na svoju ruku". Vrlo često mi i ne znamo šta je sve dete unelo tog dana. Ako je dete popilo sok sa veštačkim zaslađivačem, lizalicu, žvaku, onda je dete već unelo više nego aspartama nego što je dozvoljeno - zaključila je ona i savetovala da obavezno čitamo sastave i etikete na proizvodima koje konzumiramo.

Foto: Printskrin

Gde ga sve ima?

Aspartam možete naći gotovo svuda danas - u gaziranim bezalkoholnim pićima, sokovima, pudingzima, raznim vrstama kremova, želea, cerealija, deserta i šlagova, 
kao i kod stonih zaslađivača (tablete i prah), bezalkoholnih pića u prahu, žvakaćim gumama, voćnim konzervanasima, smrznutim desertima, mlečnim proizvodima, čokoladama i slično.

Čest je i u sastavu farmaceutskih preparata i lekova.

"Ima ga u čitavom nizu lekova"

Da se u farmaciji naširoko primenjuje, potvrđuje i pedijatar Saša Milićević.

- Oduvek je prisutan, ali su to male koncentracije. Ima ga čitav niz lekova koje svakodnevno koristimo. Ukoliko se lekovi uzimaju na svoju ruku i dugo, istina, može da šteti, ali zato smo mi doktori tu da prepišemo dozu koje se treba pridržavati - rekao je za Republiku dr Milićević.

Novinari portala Republika.rs poslali su pitanja kompaniji Farma Svis (PharmaSwiss) koji  proizvode ovaj lek, ali do zaključenja teksta nismo dobili odgovore.

BONUS VIDEO: