DANAS PROSLAVLJAMO VASILJEVDAN, MALI BOŽIĆ I SRPSKU NOVU GODINU: Obavezno umesite "VASILICU", a evo šta se, prema VEROVANJU, radi sa badnjakom

Julijanski kalendar, uveden od strane Julija Cezara 46. godine pre nove ere, bio je dominantan kalendar sve do 1582. godine, kada je papa Grgur uveo novi kalendar. Prve su ga prihvatile Italija, Poljska, Portugal i Španija, a ubrzo zatim uvele su ga i ostale katoličke zemlje. Međutim, protestantske zemlje su prešle na novi kalendar mnogo kasnije, dok su pravoslavne zemlje, poput Srbije, zadržale stari kalendar sve do 20. veka.

Slavljenje Nove godine u pravoslavnim zemljama

U pravoslavnim zemljama poput Srbije, Crne Gore, Makedonije, Rusije, Belorusije, Ukrajine, Jermenije, Moldavije i Gruzije, Nova godina se dočekuje 13. januara zbog zadržavanja julijanskog kalendara. Srbija je prešla na računanje vremena po gregorijanskom kalendaru 1919. godine, što je izazvalo određenu konfuziju među ljudima u to vreme.

Običaji i verovanja

Mali Božić, koji se obeležava 14. januara, smatra se završetkom božićnih svetkovina. Postoje mnogi običaji i verovanja vezani za ovaj dan. U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno. Takođe, u bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovi praznici su obeleženi crvenim slovom kao zapovedni, što ukazuje na njihov veliki značaj.

Običaji na dan Svetog Vasilija

Na dan Svetog Vasilija, koji se obeležava 14. januara, mnogi običaji se vezuju za ovaj praznik. U Vojvodini je postojao običaj paljenja vatri na raskršćima, dok su u Hercegovini spaljivali ostatke badnjaka od Božića. Takođe, na ovaj dan se obično mesi vasilica, koja može biti slana ili slatka. U Srbiji se ovi kolači spremaju od kiselog ili lisnatog testa, a i jedni i drugi se prelivaju medom. Takođe, vasilica je i naziv za proju koja se u nekim krajevima služi na Mali Božić, a ukrašava se na poseban način.

Ovaj praznik takođe ima mnogo lokalnih običaja i verovanja, kao što je verovanje da se na dan Svetog Vasilija ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, ili verovanje da se na ovaj dan posebno treba čuvati da vas neko ne prevari. Takođe, vreme od Božića do Bogojavljenja, 19. januara, u narodu se naziva "nekrštenim danima", u kojima, prema verovanju, vrebaju demoni, karakondžule i veštice.

BONUS VIDEO: