BIZARNI TREND OKUPIRA MLADE! Ako imaš skuplje patike, više vrediš od svojih vršnjaka!

Ovakve razlike su postojale, postojaće i u budućnosti, međutim, u poslednjih nekoliko godina se sve više pažnje posvećuje brendovima i cenama kao ključnom faktoru. Čini se da danas svako ima pravo postaviti prilično neprikladno pitanje: "Koliko košta ono što nosiš?".

Influenseri i jutjuberi koje deca u školskom uzrastu prate i gledaju postavljaju video klipove čija je poenta da pitaju sagovornike za vrednost njihove garderobe i odeće. Bez obzira na to da li je reč o poznatoj osobi ili običnom prolazniku na ulici, naglasak je na markama i približnoj ceni njihovog "autfita".

Ovaj trend je došao sa zapada, a kod nas gotovo da ima na desetine, ako ne i stotine, sličnih klipova.

Foto: pixabay.com

Psihološkinja: To je apsolutno pogrešno!

U ovom osetljivom periodu, kada su osećaji nesigurnosti izraženi, postavlja se pitanje da li deca kroz ovakve "igre" razvijaju osećaj niže vrednosti i kolika je odgovornost roditelja?

Biljana Lajović, školska psihologinja, izjavila je za 24sedam da ovaj trend ukazuje na problematičan sistem vrednosti koji dominira, istiskujući suštinski važne vrednosti.

- To poređenje materijalnih vrednosti je apsolutno pogrešno, a zabrinjavajuće je i to što se ne postavlja pitanje kako je stečen novac kojim se te stvari kupuju - ističe Lajović.

Psiholog Snežana Repac rekla je za isti porat da su materijalne stvari jedna stvar u kojoj deca mogu da se mere jedna sa drugima.

Foto: Shutterstock

- To je njihov domen u smislu onoga što im je finansijski povereno. Kroz to i traže neki svoj socijalni status u određenoj vršnjačkoj grupi. To nije netipično, samo je generalno necivilizovana i malograđanska vrednost. To spada u kič, šund i dekadenciju - kaže ona.

I Repac je zabrinuta što se prilikom postavljanja pitanja o vrednosti patika ili mobilnog telefona ne postavlja pitanje kako je neko došao do novca kojim je te skupe stvari platio.

Roditelji prave greške

Što se tiče sadržaja koji deca gledaju i medijskih ličnosti na koje se ugledaju važno je da roditelj prati aktivnosti svog deteta na internetu.

- Roditelj mora da bude upućen u to šta dete prati na mrežama, ali i da o istom popriča. Ukoliko ne dođe do razgovora i ukazivanja na prave vrednosti, dete će takve sadržaje smatrati ispravnim i forsirati roditelje da im priušte određene stvari - kaže Lajović. 

- Oni naročito greše ako nisu u finansijskoj mogućnosti da priušte, na primer, skupe patike, pa se lišavaju drugih stvari ne bi li im ih kupili - dodaje ona.

Foto: Unsplash/ Sarah Brown

Snežana Repac ističe da problem često počinje zbog želje roditelja da se nadmeću sa drugima.

- Roditelji često strahuju da će njihovo dete biti odbačeno ako mu ne omoguće skupe materijalne stvari, da će "štrčati". Tu se postavlja važno pitanje: koja je granica uzmeđu požrtvovanosti roditelja za dete i osećaja sopstvenog prestiža kroz dete? - dodaje ona.

Kako ističe Biljana Lajović, još jedan problem je u tome što roditelj kupovinom kompenzuje pažnju i vreme provedeno sa detetom.

- Ako je to nadoknada što je roditelj zauzet, to je problem. Bolje je biti sa sa detetom u prirodi, poigrati se sa njim u parku, nego po svaku cenu ispunjavati svaku želju za materijalnim stvarima - kaže ona.

Dakle, svako mora da krene iz svoje kuće i svom detetu ukaže na druge, nematerijalne vrednosti.

Na taj način će ovakav sadržaj na mrežama služiti isključivo za zabavu, a ne kao podsticaj na želju za dokazivanjem i buđenje negativnih emocija kroz period odrastanja.

BONUS VIDEO: