OD "RIBNIKARA" DO DANAS JEZIV PORAST MALOLETNIČKOG KRIMINALA! Roditelji, širom otvorite oči, OVE STVARI SU JASAN ZNAK problematičnog ponašanja!

Porodični psihoterapeut Sanja Đurđević istakla je da je problemnatično ponašanje među decom sve učestalije. Ona je davala savete roditeljima da se konsultuju s profesionalcima, istaknuvši da postoji alternativa razgovoru s psihologom u školi.

Nedavno, nakon potresa zbog zločina u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", sve češće se suočavamo s vestima o maloletnicima koji su počinioci ozbiljnih krivičnih dela. Tokom perioda od januara do septembra ove godine, zabeleženo je ukupno 3.078 krivičnih dela počinjenih od strane maloletnika u Srbiji, s prijavljenih 2.330 maloletnih prestupnika.

Važno je napomenuti da u istom periodu učešće maloletničkog kriminala u ukupnom kriminalu iznosi šest odsto. 

- Videli smo u statistici one koji su procesuirani, ali oko 14.000 dece prošle godine prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu je ispoljilo poremećaje u ponašanju, odnosno probleme u ponašanju. Među tom decom su i oni koji vrše krivična dela – njih je oko 8.000, a oko 6.000 dece je ispoljilo samo probleme u ponašanju - rekla je Đurđevićeva.

Koje ponašanje je "alarm"?

Ona dalje i navodi da postoje signali koje bi roditelji trebalo da primete, a koji bi mogli da ukazuju na neke probleme ponašanja, ali dodaje i da je metodologija traženja samo jednog uzroka napuštena. Ovde je skup riziko faktora doprineo da deca učine krivično delo.

Prema njenim rečima, to su deca koja se ponašaju malo čudno, surovija su prema vršnjacima, ne ispoljavaju emaptiju za tuđu bol, pokazuju sklonost kriminogenom načinu razmišljanja, dive se ljudima koji su bahati i bezobrazni – to su neki vidljivi znaci.

Odgovarajući na pitanje kako da znamo da li je reč samo o nestašluku ili o problemu u ponašanju, Đurđevićeva napominje da sve što je nabrojala ne spada u obične razvojne nestašluke.

Roditelji brane decu od stručnjaka u školi

Đurđevićeva kaže da je ne iznenađuje da roditelj na prvom sastanku neće ispričati kakva je porodična situacija i šta se sve dešava u porodici – da li su nekada imali neki problem sa detetom.

- Možda nekada i nisu imali - dete nije ispoljavalo problem u porodici, ali ispoljava problem među vršnjacima što ne znači da je porodica funkcionalna u svakodnevnom životu, to znači ili se tu neguju slični stavovi koje i dete prenosi ili da nema emocionalne bliskosti i empatije - objasnila je ona na RTS.

Važno je da se roditelji obrate stručnjacima, ako ne žele da razgovaraju sa psihologom u školi, da se obrate dalje stručnjacima koji se bave porodicom, povlači Đurđevićeva.

Program prevencije za mlađe od 14 godina ne postoji!

Kada dete pravi probleme pedagozi imaju mehnaizme da obaveste Centar za socijalni rad, ako je dete ispoljilo elemente nasilja u školi.

- Problem je da kada govorimo o deci koja imaju manje od 14 godina, ne postoji način i mehanizam da uđu u program tretmana. Ne postoji program prevencije u kome bi se prepoznavala rizična ponašanja - ukazala je ona.

Savetovališta rešenje?

- Potrebno je reorganizovati način pružanja pomoći deci i porodicama u riziku, omogućiti da postoje dnevni centri, savetovališta, kao što su nekada postojala u skoro svim domovima zdravlja - centri koji su vaninstitucionalni da se ljudi mogu sami obratiti, da pitaju za savet, za sada je ostavljeno da se obrate privatnim psihterapeutima, a ima i onlajn savetovališta - ukazuje Đurđevićeva.

- Sistem treba da stavi ovo kao prioritetan problem, a onda da ga rešava na način da to bude multidisciplinarni pristup više institucija: i zdravstvo i socijalna zaštita i obrazovanje i da svi moraju da budu uključeni - zaključila je Đurđevićeva.

BONUS VIDEO: