ZLOČIN BEZ KAZNE! Borba protiv vršnjačkog nasilja bitka sa vetrenjačama: Škole zataškavaju, zlostavljani se povlače!

Ministarstvo prosvete tražilo je izjašnjenje direktora škole o merama koje su preduzeli u vezi maloletnog S.M. (8) koji već godinu dana trpi, kako navodi njegov otac Goran Mirković, strahovito nasilje od druga iz odeljenja u O.Š. "Vladimir Rolović" na Petlovom brdu.

Međutim, kako tvrde stručnjaci i oni koji su se suočili sa problemom vršnjačkog nasilja, biće to još jedna borba roditelja sa vetrenjačama, jer u  Srbiji postoji nulta tolerancija na vršnjačko nasilje, ali samo na papiru.

Iako se Srbija može pohvaliti dobrim zakonima u ovom pogledu, koji predviđaju i kažnjavanje roditelja malih nasilnika, njihovo isključivanje ili premeštanje u druge škole, sve ovo je u praksi na nivou statističke greške.

Najčešće se, kako tvrde naši sagovornici, završava premeštanjem maltretirane dece u druge škole, negiranjem nasilja od strane očeva i majki dece koja ga sprovode i što je najgore - ćutanjem i zataškavanjem škole i odraslih koji su dužni da đake zaštite od zlostavljača.

Milorad Antić iz Foruma Beogradskih srednjih škola kaže da su nam zakonu na ovom polju toliko decentralizovani i omogućavaju lako prebacivanje "odgovornosti" sa jedne instance na drugu, tako da se na kraju u praksi uvek ispostavi da za vršnjačko nasilje niko nije kriv i da niko nije nadležan da ga reši do kraja.

Foto: Printskrin/http://www.forumsssb.org.rs/

 

- Jednostavno, direktori i škole zataškavaju nasilje jer neće da dospeju na loš glas, roditelji nasilnika ne priznaju da su im deca takva kakva jesu, a Ministarstvo prosvete, kad i kod njih dospe ceo slučaj, vezan za, recimo izbacivanje dece ili premeštanje, uvek popusti i pruža im drugu šansu. Nisam čuo, bar u Beogradu, da je neki srednjoškolac izbačen iz škole zbog vršnjačkog nasilja, a ono jeste u porastu, ili da je neki osnovac zbog toga prebačen u drugu školu. A sijaset je primera da su dobra deca morala da je menjaju da bi se spasla od zlostavljača - priča Antić.

Ovome u prilog ide upravo i tvrdnja Gorana Mirkovića, koji tvrde da je na sve načine pokušao da reši problem svog sina u školi na Petlovom brdu, ali da nije naišao ni na razumevanje škole, ni policije niti neke druge ustanove.

Foto: Republika

 

- Jednostavno, roditelji dečaka zlostavljača nisu raspoloženi na saradnju. Škola priča da rešava problem, ali rešenje se ne nazire. Na kraju, direktorka se više i ne javlja na pozive. Pokušao sam slučaj da prijavim policiji, ali oni su mi rekli da ne mogu dete da prijavim za zlostavljanje. Na kraju sam bio prinuđen da podviknem u školi, da bi oni zbog mog nazovi nasilja pozvali policiju i da ja policiji ispričam svoj problem i prijavim nasilje koje moje dete trpi - kaže Mirković.  

Ivan R., otac dečaka za koga se tvrdi da zlostavlja i tuče svoje drugare u ovoj školi pa i sina Gorana Mirkovića, tvrdi da njegovo dete nije zlostavljač i da zapravo druga deca zlostavljaju njega. Takođe, poriče da nije raspoložen za saradnju.

- Moje dete nije zlato, ali nije ničije. Jednostavno, kao član saveta roditelja i školske uprave, ukazao sam na neke nepravilnosti u škole i dete mi je zbog toga postalo žrtva te iste škole. Da je moje dete takvo kako pričaji ti pojedini roditelji, ne bi ta ista deca jurila da se njim druže, pozivala ga na rođendane... Ne kažem da tu nema nekakvih čarke, ali to je na nivou igre i mog tako neko zakači. Nije tačno da ne dolazim na roditeljske sastanke, samo na jednom nisam bio, raspoložen sam za razgovor sa drugima, ali smetam što ukazujem na nepravilnosti, a samim tim smeta i moje dete. Jednostavno, učiteljica, škola i ti pojedini roditelji produbljuju i prave problem tamo gde ga nema, a rekao sam i zašto   - kaže Ivan.

Foto: N. Pančić

 

I dok roditelji i deca vode bitku među sobom, škola se juče oglasila šturim saopštenjem, ali tek posle tvrdnji direktorke da nema pojma o čemu je novinari pitaju.

Kolika je zakonska zbrka kad je u pitanju borba protiv nasilja u školama, dovoljno ilustruje podatak da, recimo Ministarstvo prosvete, nema podatke o broju kažnjenih roditelja zbog toga što su njihova deca zlostavljala drugu, ali ni o broju izbačenih (srednjoškolaca)  i  premeštenih (osnovaca) đaka zbog vršnjačkog nasilja.

- S obzirom da se ovi postupci (kažnjavanje roditelja p.a)  pokreću i vode pred tužilaštvom i sudovima, molimo vas da se obratite ovim institucijama za podatke o izrečenim kaznama i broju prijava. Svakako, važno je imati na umu da je ova mera novčane kazne krajnja i trebalo bi da se primenjuje kada izostane saradnja sa roditeljima - navode u Ministarstvu a o broju premeštenih ili izbačenih učenika kažu:

- Ustanove obrazovanje su autonomne u radu i nemaju obavezu izveštavanja Ministarstva o broju učenika koja se upisuju ili prebacuju iz škole u školu tokom godine iz bilo kog razloga.

Ministarstvo je objasnilo i kako se dešava da umesto zlostavljača, zlostavljana deca moraju da menjaju školu.

-  Ono što se iskustveno može zaključiti jeste da do premeštaja dece u drugu školu zbog nasilja dolazi najčešće usled toga što pojedini roditelji ne žele da sarađuju sa školom i što se odnos svodi na postavljanje uslova školi, koji često nisu u skladu sa zakonom - ističu i dalje navode:

- U situacijama kada se nasilje dogodi u školi ili škola ima saznanja da se dogodilo nasilje nad učenicima škole ili su učenici škole počinili nasilje, Tim za prevenciju nasilja i direktor su u obavezi da, na osnovu prikupljenih informacija i sagledavanja posledica, intenziteta, učestalosti, vremena, mesta nasilja, procene koji je nivo nasilja u pitanju i u skladu sa tim preduzmu mere pojačanog vaspitnog rada i/ili operativni plan zaštite. Prema svim učesnicima situacije preduzimaju se mere i aktivnosti od strane škole, odnosno mere pojačanog vaspitnog rada prema učeniku/ci koji je vršio nasilje, mere podrške prema učeniku/ci ko je pretrpeo nasilje, ali  i prema svedocima/posmatračima situacije nasilja primenjuje se operativni plan zaštite - kažu i dalje objašnjavaju:

Foto: www.profimedia.rs

 

- Škola pruža podršku/osnažuje porodicu učenika za jačanje njene vaspitne uloge u cilju pružanja roditeljske adekvatne podrške deci, i zato su roditelji neizostavni deo ovih aktivnosti. Oni se odmah obaveštavaju i pozivaju na razgovor kako bi se uspostavila saradnja na rešavanju situacije i definisao oblik njihovog učešća u pojačanom vaspitnom radu. Saradnja škole i roditelja mora biti stalna i dvosmerna. Ukoliko roditelji odbijaju saradnju sa školom radi  najboljeg interesa deteta, škola podnosi prekršajnu, odnosno krivičnu prijavu za utvrđivanje odgovornosti roditelja i obraća se nadležnom centru za socijalni rad da protiv roditelja preduzme mere iz svoje nadležnosti. Takođe, timovi za prevenciju nasilja rade i sa celim odeljenjem, što može biti značajna podrška u prevenciji, zaustavljanju nasilja i adekvatnom reagovanju. Pored neophodnog vaspitnog rada sa učenicima, škole u zavisnosti od situacije sprovode i vaspitno-disciplinske postupke i izriču vaspitne i vaspitno-disciplinske mere.

Bonus video: