NAPUSTIO NAS JOŠ JEDAN AKADEMIK: Vladan Đorđević bio je istaknuti stručnjak iz oblasti mašinskog inženjerstva

Autor:

Vesti

15.10.2022

18:26

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

U Beogradu je u 84. godini, preminuo redovni član Odeljenja tehničkih nauka SANU Vladan Đorđević, jedan od naših najistaknutijih stručnjaka iz oblasti mašinskog inženjerstva, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.

NAPUSTIO NAS JOŠ JEDAN AKADEMIK: Vladan Đorđević bio je istaknuti stručnjak iz oblasti mašinskog inženjerstva

Foto: Privatna arhiva

Vladan Đorđević

Osnovna naučna i stručna oblast rada akademika Đorđevića bila je teorijska i primenjena mehanike fluida, a posebno teorija graničnog sloja, teorija strujanja nehomogenih i rotirajućih fluida, teorija talasnih kretanja fluida i teorija hidrodinamičke stabilnosti i prelaska u turbulenciju. Polje njegovog naučnog rada obuhvatalo je i biomehaniku fluida, kao i probleme strujanja gasova u mikro-kanalima koji imaju veliku primenu u savremenim tehnologijama mikro-elektro-mehaničkih sistema (MEMS), piše SANU.

Diplomirao je na Odseku za hidroenergetiku Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1961). Postdiplomske studije završava na Grupi za mehaniku Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu, gde je magistrirao (1963) i doktorirao (1966) iz oblasti teorije graničnog sloja.

Kao Humboltov stipendista završio je postdoktorsku specijalizaciju na Albert-Ludvigs univerzitetu u Frajburgu (1968-1969).Kao Fulbrajtov stipendista bio je gostujući naučnik na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu (1975-1976), gde je kasnije radio kao gostujući profesor na odeljenjima za vazduhoplovstvo i mašinstvo.

Nakon završetka osnovnih studija, počinje da radi kao asistent na Katedri za mehaniku fluida Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1962). Na istom fakultetu prošao je sva univerzitetska zvanja, a za redovnog profesora izabran je 1981 godine. Predavao je predmete Mehanika fluida i Hidraulika i pneumatika. Bio je prodekan za nastavu (1989–1991) i šef Katedre za mehaniku fluida (1988–2000).

Foto: Privatna arhiva

Vladan Đorđević

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1985, a za redovnog 1997. godine. Bio je predsednik Odbora za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla SANU od 2002. godine, kao i glavni urednik edicije SANU „Život i delo srpskih naučnika”. U periodu od 2000. do 2006. godine, bio je upravnik Odeljenja za mehaniku na Matematičkom institutu SANU.

Obavljao je funkciju generalnog sekretara i predsednika Jugoslovenskog društva za mehaniku, kao i predsednika Društva za mehaniku Srbije (1983‒1985). Bio je član Evropske unije za mehaniku, Društva za primenjenu matematiku i mehaniku, Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) i drugih naučnih institucija.

Tokom svoje plodne naučne karijere objavio je više od 100 naučnih radova iz osnovne oblasti i aktuelnih podoblasti mehanike fluida. Veći deo njegovih radova objavljen je u veoma cenjenim svetskim naučnim časopisima kao što su: Journal of Fluid Mechanics, Physics of Fluids, Wave Motion, Transactions of the Royal Society A, Journal of Applied Mathematics and Physics, Journal of Applied Mathematics and Mechanics. Autor je dva udžbenika iz oblasti teorijske i primenjene mehanike fluida. U svome stručnom radu sarađivao je sa Vojno-tehničkim institutom u Beogradu, gde je radio na razvoju poluautomatskog i automatskog hemijskog detektora. U širokom opusu naučnog rada akademika Đorđevića, posebno mesto zauzima istraživanje reološkog ponašanja humanih ćelija na kojem je radio u saradnji sa Bostonskim univerzitetom, navodi se u saopštenju SANU.

Za svoj naučni rad primio je brojne nagrade, među kojima se izdvajaju: nagrada „Prof. dr Vojislav K. Stojanović“ Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije (2007), Vidovdanska povelja grada Kruševca (2015) i Povelja za životno delo „Akademik Ljubomir Klerić“ Odeljenja rudarskih, geoloških i sistemskih nauka AINS (2016).

Svojim naučnim i pedagoškim radom dao je veliki doprinos razvoju nauke u Srbiji.

Njegov odlazak veliki je gubitak za Odeljenje tehničkih nauka SANU,  Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupnu srpsku nauku.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading