NAJVEĆA SRPSKA STRATIŠTA! Specijalni dodatak Srpskog telegrafa: Jug Srbije još pamti stravična zverstva bugarskih okupatora!

Autor:

Vesti

13.08.2022

21:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Mapa stradanja našeg naroda po celom Balkanu: Bojnik, Banjički logor, Jadovno, Jasenovac, Kozara, Kravica, Kragujevac, Kraljevo, Livanjsko polje, Mačva, Novi Sad, Podrinje, Prebilovci, Sarajevo, Stambol kapija, Hercegovačke jame...

NAJVEĆA SRPSKA STRATIŠTA! Specijalni dodatak Srpskog telegrafa: Jug Srbije još pamti stravična zverstva bugarskih okupatora!

Foto: commons.wikimedia.org

Tokom Topličkog ustanka 1917, posle užasnih mučenja, ubijeno 2.500 srpskih vojnika i 18.000 civila, najviše žena i dece.

Rasporili ženu srpskog heroja: Bebu nabili na bajonet, pa spalili majku s decom

Srpsku javnost nedavno je šokirala provokacija jedne nevladine organizacije iz Bugarske, odnosno plakat za turistički pohod "dolinom bugarske Morave", a pod parolom "Čišćenje Jastrepca od razbojnika".

Ta neonacistička organizacija iz Ćustendila je tako na užasan način podsetila na krvavi pohod bugarskog 41. pešadijskoj puka 1917, a trasa pohoda se poklapa s mestima najstrašnijih zločina: od Vlasine preko Surdulice, Leskovca, Niša, Prokuplja do planine Jastrebac. Upravo na tom području, tokom gušenja Topličkog ustanka, koji je izbio dok je trajao Veliki rat, okupatorska vojska je počinila ogroman broj masovnih zločina nad civilnim stanovništvom.

ZAJEDNO U PLAMENU

Foto: commons.wikimedia.org

Dimitrije Begović

Ustanak je trajao mesec dana i krvavo je ugušen - ubijeno je 2.500 vojnika i blizu 18.000 civila, od čega najviše žena i dece, koji su prethodno mučeni na najsvirepije načine. Nebrojeni su slučajevi silovanja, klanja, spaljivanja i dranja živih ljudi.

Posebno je potresna sudbina Dimitrija Begovića, poručnika srpske vojske i heroja oba balkanska i Prvog svetskog rata. Za vreme ustanka bio je komandant Jablaničkog komitskog odreda i važio je za jednog od najsposobnijih komitskih vojvoda.

Goneći njegov odred, bugarski okupatori su mu 23. marta 1917. poslali tajno pismo, u kojem je stajalo da mu garantuju život i slobodu ukoliko preda svoj odred. U suprotnom, zapretili su da će mu ubiti trudnu ženu i četvoro dece. Nakon teške noći u razmišljanju, Begović je poslao odgovor u kojem je rekao da su i njegove komite nečija deca i da ih ne može predati, ma po koju cenu:

- Ubili ste na hiljade članova porodica komita, ubićete i moju jer se ja nikada neću predati. Srpski oficir se ne predaje.

Nakon toga bugarski okupatori su Begovićevoj ženi u sedmom mesecu trudnoće rasporili stomak i izvadili muško dete, koje su nabili na bajonet. Potom su nju i četvoro dece zatvorili u pojatu i žive zapalili. U plamenu su se deca skupila oko majke i snažno je zagrlila, tako snažno da nakon smrti njihove leševe više nisu mogli da razdvoje, pa su ih sahranili u zajedničku grobnicu u selu Gajtan.

GLAVA NA KOCU

Pošto je jedan bivši komita otkrio Bugarima da se Begović sa svojom grupom krije na Radan planini, oni su ga opkolili i napali u jutro 13. januara 1918. Shvativši da izlaza nema, po starom komitskom običaju, naredio je juriš na sve strane, pa ko uspe da se izvuče iz obruča. On je ostao s manjom grupom da pruža otpor, do poslednjeg metka, a čak je i ranjen.

Pozvan da se preda, doviknuo je da je spreman na predaju. Bugarski oficiri su krenuli hitro ka njemu, želeći da budu baš oni ti koji će zarobiti čuvenog vojvodu i za to dobiti novčanu nagradu, viši čin i odsustvo. Begović je izašao pred njih s podignutim rukama, ali je u rukavima šinjela držao dve odšrafljene bombe. Kada su mu prišli dovoljno blizu, aktivirao je bombe i sa sobom u smrt odveo dva bugarska oficira.

Ostali bugarski oficiri koji su se tu zatekli bili su toliko besni da su mu odsekli glavu, natakli je na kolac i nosili po srpskim selima.

Mesto pogibije Dimitrija Begovića je poznato, nalazi se u blizini sela Vlasovo na Radan planini i naziva se Begovićev grob.

Svešteniku živom iščupali jezik

Prvi korak u genocidnom bugarskom planu je bila likvidacija pripadnika srpske inteligencije koja bi prva pružili otpor bugarizaciji: oficira, sveštenika, lekara, učitelja, pravnika, uglednih domaćina i bogatih trgovaca, odnosno sva pokretačka snaga jednog društva. Tako su mučenje sveštenika bila redovna pojava, pogotovo u Surdulici. Primera radi, sveštenika Stevu Komnenovića, koji je novembra 1915. u Leskovcu pozdravio Bugare, smatrajući ih svojom pravoslavnom braćom, isti ti Bugari su zverski mučili i živom mu iščupali jezik.

Zajedno s njim u Surdulicu su dovedeni i đakon Tradafilo Kocić, sveštenici Josif Popović i Mihajlo Ignjatović, učitelj Marko Joković i drugi i svi zajedno su mučeni, ponižavani, bugarski vojnici su ih jahali, tukli kundacima kao stoku, a zatim ubijali. Na okupirani deo Srbije Bugarska je dovodila svoje, bugarske sveštenike. Vršen je najgori oblik terora i uništavanja svega što je samo i imalo prizvuk srpskog.

Komentari (0)

Loading