SA KOLENA NA KOLENO! Milivoje nastavio vodeničarsku tradiciju dugu pet generacija - predanja kažu da je VODA LEKOVITA!

Vodenice potočare nekada su hranile na hiljade gladnih usta i bile jedini spas u teškim, gladnim vremenima kada se živelo na hlebu i vodi. Na levoj obali Zapadne Morave nekada je bilo 16 vodenica, a od toga čak pet na reci Ostrovci.

Foto: Rina

Sada melje samo jedna i to ona koju Milivoje Anđelić Tomišinac (66) iz sela Ostra nije želeo da prepusti zubu vremena. Pre 300 godina sagradio ju je njegov čukun deda, a on nastavio porodičnu tradiciju i peta je generacija pomeljara.

Skoro ceo objekat sačuvan je u autentičnom stanju.

- Kad je moj đed mlad umro od upale pluća, vodenicu je uspešno preuzela njegova žena, baba Dobrila. Ona je držala vodenicu tokom dva rata, a to su za pomeljate bila najteža vremena. Sećam se da je baba govorila da je batine dobijala i od četnika i partizana, svaka vojska koja dođe, tražila je harač, zlo je čekalo ako nema brašna. Potočaru sam nasledio od oca Tomiše i dok sam živ biću pomeljar - rekoa je za RINU domaćin Milivoje.

Vampiri i čudovišta

Mnoga stara verovanja prenosila su se sa kolena na koleno, a vodenicu prati nekoliko priča. 

Foto: Rina

Ona je preka potreba i korisna je ljudima, ali je, kao i voda, opasna po njihov život. Po takvim njenim odlikama, nastala su dvojaka verovanja i predanja o njoj. Po legendi, Bog  napravio je prvu vodenicu, ali je ona bila bez čeketala. Pčela otkrije Bogu đavolovo čeketalo, koje odskače od kamena što se okreće i istresa zrna iz koša pod gornji kamen. Zato se u narodu postanak vodenice pripisuje i đavolu i veruje da u svakoj vodenici prebivaju i đavoli. Po predanjima, đavoli zaustavljaju vodenice ili ih ruše. Od đavola zavisi da li će neka vodenica da promelje.

Mimo đavola, nove vodenice posećuje i nekakvo čudovište, od kojega se plaše pomeljari. Ponekad i vile u njoj igraju. Duga pije vodu pod vodenicom, pa se zato pod njom ne kupa. Kada vodeničari koji su krivo ujmili umru, nose u paklu vodenički kamen o vratu. U gradu Jajcu odnosili su bolesnika padavičara na porušeno vodeničište, postavljali ga na mesto na kome se okretalo kolo, pa ga okretali „za suncem", vodeći ga desnom rukom. U narodnoj tradiciji živi još i danas verovanje da su vodenice, posebno potočare, mesta oko kojih se rado noću skupljaju demoni. Tu se, po verovanju, mogu sresti: vampir, đavo i slična zla bića.

Ovo verovanje je vrlo rašireno i motiv je mnogih priča u kojima se govori kako je vampir ili đavo napao nekoga, mučio ga i možda čak ubio, i kako su se ljudi oslobodili ovog zla. Ovaj motiv ušao je i u pisanu književnost. Glišićev Sava Savanović iz pripovetke Posle sto godina napadao je i morio ljude u vodenici.