TUGA JE LEBDELA OKO NAS! Tanja Simić nikada neće moći da zaboravi slike kolone, i jednu PORODICU koja je 1995. došla u Jagodinu

Autor: Maja Šolević

Vesti

04.08.2022

11:39

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Jedan običan dan pretvorio se u onaj koji će biti krvlju upisan u istoriju Srba. Jednom narodu zločin je bio nacionalni praznik!

TUGA JE LEBDELA OKO NAS! Tanja Simić nikada neće moći da zaboravi slike kolone, i jednu PORODICU koja je 1995. došla u Jagodinu

Foto: Tanjug/Vladimir Dimitrijević, Profimedia, Privatna arhiva

Zločinačka Oluja

Zločinačka akcija "Oluja"  počela je 4. avgusta 1995. godine na pravoslavni praznik Blage Marije u četiri časa posle ponoći kad su američke vazduhoplovne snage bombardovale dva radara snaga krajiških Srba.

U strahu za goli život, stotine hiljada Srba izašlo je iz svojih domova. Kretanje izbeglica je slika koja je duboko urezana u srcima i duši mnogih.

Tanja Simić, žena koja je u Jagodini pomagala izbeglicama, seća se kada je kolona stigla u njen kraj.

- Bila je nedelja, nisam radila. Oprala sam sebi tepih, sredila celu kuću. Taman kada sam sela da jedem, nisam mogla, jer sam videla sav taj užas...pristizali su - priseća se Tanja kolone koja je putovala 15 dana do mesta u kojem je živela.

Foto: Profimedia

Izbeglice

Odlazim tamo, priđem im i kažem da mogu da ugostim nekoliko ljudi, da pođu na ručak i da ponesu šta treba da operu. Oni su se samo pogledali - priča Tanja.

Za njom je pošla jedna manja porodica, stariji bračni par sa ćerkicom, koju su kasno dobili.

Tanja kaže da je ružno reći da im je pomagala. Smatra da je to na neki način bila njena dužnost kao čoveka.

- Ne mogu da kažem da sam im pomagala, bilo bi ružno. Ja sam tu bila svoj na svome, i ne jedina, rođaci, prijatelji, komšije, kolege na poslu su se isto dogovarale i nosili smo im peciva i pite. Mnogi su bili humani i oni su im pomagali u skladu sa svojim mogućnostima - objasnila je Tanja.

U teškim vremenima i izbeglice su želele da pomognu, kao i da se oduže onima koji su ih prihvatili.

- Nudili su mi da dovezu drva koja su dobili. Naravno da sam odbila. Ali, želim da kažem da nisu bili sebični - navela je.

Kako je ispričala, situaciju je pokušavala da okrene na šalu.

- Rekli su mi da su me sanjali, a ja sam im govorila, bolje mene nego Tuđmana. Pokazivali su mi slike svojih kuća, jako teška scena. Tuga je lebdela oko nas! Misilim da sam se poremetila dok sam išla tamo i gledala sve to. Nikada neću zaboraviti - ispričala je Tanja.

Foto: Republika/Ustupljene fotografije

Tanja Simić

Bračni par koji je ugostila na ručku, hteo je da ostane, ali je zbog ćerke nakon nekoliko meseci otišao iz mesta Ribare kod Jagodine u Kragujevac, kako bi ona upisala željenu školu. Tanja kaže da bi volela da sa njima obnovi kontakt koji su izgubili.

Obnavljanjem sećanja, čuvamo istoriju. Jer, istorija neće dozvoliti da se zaboravi jedan narod kome je zločin bio nacionalni praznik. Da se NIKAD ne zaboravi - "OLUJA" JE POGROM!

BONUS VIDEO:

Komentari (0)

Loading