Najčešće DŽEPARE studentkinje, stare i strance! Ovo su najkritičnija mesta u Beogradu! Pazite vredne stvari!

Autor:

Vesti

14.06.2022

04:30

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Broj slučajeva džeparenja na ulicama glavnog grada opada u poslednje tri godine, pa je 2021. prijavljeno 4.087 krivičnih dela krađa.

Najčešće DŽEPARE studentkinje, stare i strance! Ovo su najkritičnija mesta u Beogradu! Pazite vredne stvari!

Foto: Profimedia/AFP

Džeparenje

- U protekle četiri godine otvarali su mi torbu minimum 10 puta - počinje priču za Telegraf.rs Jelena O. Za razliku od mnogih njenih sugrađana, imala je sreće da svaki put oseti trenutak kada joj džeparoši dodirnu torbu, pa samim tim i spreči pokušaj krađe.

Kako dalje objašnjava za Telegraf.rs, ovi pokušaji dešavali su se mahom u podzemnom prolazu kod TC Ušće, ali i na Zelenom vencu, Sremskoj ulici, kod Sava Centra i tržnog centra kod Ade Ciganlije.

Foto: printscreen

 

- Vraćala sam se sa posla i silazila u podzemni prolaz kod Ušća. Ranac sam, poučena prethodnim iskustvom, držala ispred sebe. To, ipak, nije sprečilo džeparoše. Osetila sam kako mi neko vuče remen torbe nazad i povukla sam je napred. Tada sam videla da me sa leve strane obilaze tri momka i počinju da beže. Ipak, devojka, koja je pokušala da mi otvori ranac, napravila je grešku i pokušala da se provuče između zida i mene što mi je dalo šansu da je sateram uza zid. Pravdala se da mi nije otvarala torbu, a kada to nije upalilo, postala je bezobrazna i upitala me kako nameravam da dokažem da mi je otvarala torbu kad mi nista ne fali - opisuje Jelena jednu od situacija dodajući da u tim slučajevima koristi taktiku skretanja pažnje na džeparoše:

- Ne znam kako reaguju drugi ljudi, ali moje reakcije su taktički uvek bile burne, kako bi se ljudi okrenuli. Nije cilj toga bio da mi neko pomogne, jer sam na svojoj koži osetila da ljudi neće da se umešaju, već to da svi primete ko su lopovi i da pripaze na svoje torbe.

Crne tačke na kojima "operišu" džeparoši

Šef odseka za suzbijanje džepnih krađa Aleksandar Mitrović za Telegraf.rs objašnjava da broj slučajeva džeparenja na ulicama glavnog grada opada u poslednje tri godine, te da je 2021. prijavljeno 4.087 krivičnih dela krađa.

- To je značajno manje nego 2018. i 2019. godine kada je bilo oko 5.000 prijavljenih dela. Svaka policijska stanica radi na svojoj teritoriji, a uz njih i naš odsek koji je specijalizovan za džepne krađe - navodi.

"Crnih tačaka" na kojima džeparoši najčešće "operišu" su centralni gradski trgovi, prometne ulice, pešački prelazi, tržni centri, podzemni prolazi.

Foto: Grad Beograd

 

- Naše iskustvo je pokazalo da su najugroženije centralne gradske opštine, najpre Savski venac, Stari grad, Voždovac, posle sve ostale. Tu su i neke opštine poput Sopota, Surčina, Barajeva gde nemamo nijedno, eventualno do dva krivična dela prijavljena godišnje - kaže Mitrović uz objašnjenje da se današnji "manir" džepnih krađa i njihovih izvršioca promenio u odnosu na period od par decenija.

- Nekada se najveći broj ovih krivičnih dela vršio u gradskom prevozu. Međutim, poslednjih desetak godina, sve više je mlađih izvršioca krivičnih dela koji ne spadaju u one "tradicionalne" džeparoše koji su bili ljudi od 50 do 60 godina, najčešće obučeni kao gospoda. Danas su to mlađa, punoletna, pa čak i maloletna lica, koja vrše ova krivična dela sve više na samoj ulici. To se najčešće dešava usred gužve, kada ljudima uzimaju stvari iz torbi i rančeva dok ne obraćaju pažnju.

Najčešće se, dakle, "operiše" na ulicama i prometnim mestima u centru grada - Knez Mihailovoj, Kalemegdanu, Sremskoj ulici, Zelenom vencu, Bulevaru kralja Aleksandra, Golsfordijevoj ulici prema Kalenić pijaci, Ustaničkoj ulici na okretnici autobusa, pešačkim prelazima koji dugo drže, poput onog kod TC Ušće ili na Kolarčevoj ulici. Naravno, tu su i kritični podzemni prolazi, kao onaj pored Hotela "Moskva".

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

 

- Da bi neko izvršio krivično delo džepna krađa, jedan od važnih uslova je gužva, ali i da džeparoš bude vešt, da iskoristi vašu nepažnju, neprimetno ide iza vas i priđe blizu. Njima gužva odgovara jer se tada nećete osećati nelagodno. Zato su naši stari džeparoši koristili gradski prevoz gde su velike gužve. Sada su više ugrožena stajališta i trenutak ulaska u prevoz. Jer oni koriste priliku, kada ulazite u vozilo, da vam izvuku stvari iz džepa, ranca ili torbe, a onda se zatvore vrata, autobus krene... Vi tada i da primetite da vam nešto fali, bude kasno.

Još jedna od kritičnih gradskih lokacija, gde lopovi najčešće rade u grupama i gde se beleži veliki broj krađa, jeste Bokeljska petlja.

- Opasna tačka je ispod Franša, na auto-putu, na stepenicama koje vode ka Bulevaru oslobođenja. Tu se često dešavaju krivična dela i uglavnom se tu radi o mlađim grupama, od njih dvoje do petoro, od kojih je jedan neposredni izvršilac, a ostali imaju podeljene zadatke - da gledaju da li ih mi posmatramo, da prave smetnje pored oštećenog, da zaklanjaju ovog što krade, ili da preuzmu ukradene stvari. Često se desi da ostali ljudi, ako ih primete u grupi da kradu, neće da ih prijave jer se plaše, ali oni mahom nisu nasilni, jer znaju da, ako upotrebe silu, da će to njihovo krivično delo biti znatno teže kvalifikovano - objašnjava Mitrović.

Foto: www.naxi.rs/kamere

 

Šef odseka za suzbijanje džepnih krađa savetuje da, ukoliko je građanin pokraden, sve treba da prijavi stanici na teritoriji opštine u kojoj se krivično delo i desilo.

- Može da se prijavi u bilo kojoj policijskoj stanici, najbolje onde gde se desilo krivično delo, da bismo mogli odmah da reagujemo. Ukoliko prijave nekoj drugoj policijskoj stanici, onda bi trebalo da se slučaj dostavi u mesto izvršenja, na šta se izgubi dan dva. Sa druge strane, kod džepnih krađa je to vrlo problematično, jer u više od 90 odsto slučajeva oštećeni nemaju predstavu kad se desilo delo, ali ni gde. Budući da radimo na delu, opserviramo lica koja se bave krađama i kad izvrše krivično delo, često ih uhvatimo na samom mestu krivičnog dela. Kad kasnije privedemo ta lica i nađemo oštećenog, nakon rekonstrukcije događaja oštećeni u najvećem broju slučajeva odredi pogrešno vreme kada se dogodila krađa, tako da građani teško znaju kada i gde su pokradeni.

Na meti žene, studenti, starije osobe, stranci

Kada krenu u akciju, lopovi dobro osmotre situaciju i prilike, a njihove žrtve su najčešće fizičke slabije osobe.

- Džeparoši najpre traže žrtvu, gledaju ko će najčešće biti podesan da ga pokradu. Mahom su to fizički slabije osobe. Uglavnom zaobilaze muškarce koji su u punoj snazi, jer tu uvek postoji opcija da dođe do sukoba. Zato su mete stariji sugrađani, žene, devojke, studentkinje, ali će izabrati i onog ko drži ranac na leđima, ima slušalice u ušima što ukazuje da osoba ne koristi više čulo sluha da bi sagledala situaciju. U centralnim gradskim ulicama imamo i veliki broj stranaca koji posećuju grad, a koji se često uzimaju kao mete jer se pretpostavlja da kod sebe imaju veću količinu novca. Ukoliko razgovarate mobilnim telefonom, proceniće kakav vam je telefon, da li je skup, za koliko mogu da ga prodaju. Kada završite poziv, posmatraće gde stavljate telefon. Mnogo im je lakše kad vidi gde ste ostavili novčanik ili telefon, nego da rukom traži po torbi.

Foto: pexels.com

 

Mitrović zato savetuje građane da, nakon razgovora, telefon vraćaju na mesto koje nije lako dostupno.

- Nemojte u gužvama nositi ranac na leđima, posebno vredne stvari u spoljnim džepovima. Dakle, ranac uvek ispred sebe, a torba čvrsto ispod ruke preko zatvarača. Ako imate nešto vredno, stavite to i u neku dodatnu pregradu u torbi koja ima zatvarač jer džeparoš neće imati vremena kad zavuče ruku da otvori još jedan rajsferšlus da nešto potraži.

Još jedna navika, posebno starijih sugrađana, nekada biva kobna ukoliko ih neko odžepari.

- Mnogi naši sugrađani nose pin kodove u novčaniku zajedno sa platnim karticama. Čak neko zakači pin kod spajalicom za platnu karticu, gde se onda javlja i velika opasnost od zloupotreba. Imali smo slučajeve kad su sa nekoliko platnih kartica oštetili ljude za milion dinara.

U trenutku, ako zateknete nekog da pokušava da vas pokrade, skretanje pažnje bukom uvek je dobra taktika, kao u slučaju naše sagovornice sa početka teksta. Ipak, problem je što reakcija građana često izostaje.

- Naravno da treba skrenuti pažnju ukoliko zateknete nekog u pokušaju da vas pokrade. Ono što je problem tu, jeste što malo ko reaguje, da zadrži te džeparoše dok ne dođe policija. Kada su sami pokušaju u pitanju, građani nisu voljni da učestvuju. Nekada mi čak posmatramo izvršenje, vidimo pokušaj krađe i onda nam je to dovoljno da odreagujemo i podnesemo krivičnu prijavu protiv lica koje vrši kirvično delo. Pa čak ni tada oštećeni neće da sarađaju i učestvuju dajući izjave, pošto im ništa nije ukradeno, ne razmišljajući da bi sutra stvarno mogli biti pokradeni.

Slaba kaznena politika, dugi sudski procesi i povratnici

Propisana kazna za krivično delo džepne krađe jeste novčana kazna i kazna zatvora do tri godine.

- Oni znaju da jako lako prolaze sa pravosudnim organima što se tiče krivičnog dela. Mahom su svi višestruki povratnici i više puta su hapšeni. Nije nam jasno zašto već posle drugog puta, kada učine krivično delo, ne dobiju maksimalnu kaznu od tri godine, jer bi samim tim broj krivičnih dela bio značajno smanjen. Jer ako ih mi uhapsimo, a posle saslušanja budu odmah pušteni, vratiće se na ulicu - objašnjava Mitrović.

On dodaje da posebnu vrstu problematike čine i dugi sudski procesi za delo za koje je moguće doneti presudu u roku od nekoliko sati.

Foto: facebook.com/Nadežda Dimitrijević

Ilustracija

- Problem je kaznena politika koja dozvoljava da svaki put dobijaju uslovnu kaznu, više puta zaredom, što je nedopustivo. Sa druge strane, iako budu osuđeni, oni dobiju šest ili deset meseci do godinu dana za to krivično delo. Mislimo da bi već sve posle toga trebalo da bude kazna prema zakonskom maksimumu. Još jedan veliki problem je vreme koje prođe od momenta kada se licu napiše krivična prijava do trenutka  kada bude osuđen. Mi svedočimo na sudu šta smo videli u trenutku hapšenja i kad dobijemo poziv posle pet godina i više, to je jasan pokazatelj da jedan postupak traje pet godina za džeparoša koji je uhapšen na delu. A tu može da se presuda donese za dva sata.

Počinioci ovih krivičnih dela dolaze mahom iz socijalno ugroženih porodica, bez stalnog mesta boravka, što nekada otežava rad policiji.

- Radi se o licima koja su uglavnom iz socijalno ugroženih porodica, iz nehigijenskih naselja, i do takvih lica se teško ponovo dolazi, jer njihova mesta prebivališta nisu precizna. Onda se raspisuju se poternice, hapsimo ih i tako u krug. To su procesi u kojima nema nikakvog veštačenja, stvari su jasne ko dan. Vreme trajanje procesa je problem i činjenica da se radi o licima koja su kasnije nedostupna nama i organima pravosuđa, što je još jedan od osnova za određivanje pritvora, zbog čega bi lica trebalo da ostanu u nekom pritvoru, a ne odmah nakon saslušanja puštana na slobodu.

Krađa na naročito drzak način

Nedavno je na društvenim mrežama osvanuo snimak na kome se vidi kako je jedan mladić, u novobeogradskom Bloku 72, nasilno otkinuo jednoj starijoj ženi lančić sa vrata, prilikom čega joj je izbio zub. Ovakva vrsta krađe u našem zakonodavstvu prepoznaje se kao krađa na naročito opasan i naročito drzak način.

- U slučaju kidanja lančića, otimanja iz ruku novčanika, mobilnih telefona i torbi, tu su najviše oštećene starije sugrađanke. Reč je o teškoj krađi na naročito opasan i naročito drzak način. Za to je predviđena zatvorska kazna od jedne do osam godina. U roku od nekoliko sati saznali smo ko je izvršilac dela. Taj momak je prošle godine u oktobru napunio 18 godina, dakle, punoletan je. Mi smo ga u novembru hapsili. Imao je brojna krivična dela dok je još bio maloletan, ali u tim slučajevima postupak je drugačiji i retko se može odrediti pritvor u takvoj situaciji.

Na kraju, Mitrović je optimističan, navodeći da prvi pokazatelji govore i da i ove godine imamo trend smanjenja pomenutih krivičnih dela u prestonici.

- Na osnovu prvih pokazatelja mislimo da se nastavlja taj trend smanjenja, posebno što se nekoliko tih glavnih prekršioca, koji su nam najveći problem, nalaze trenutno na izdržavanju zatvorske kazne. Znači, ako imate četiri pet lopova koji svakodnevno izlaze na teren i svakdonevno kradu i ako oni nisu trenutno na ulicama, to je nama dokaz da smo odradili dobar posao u prethodnom periodu. S druge strane, bilo bi dobro da su oni dobili veću zatvorsku kaznu, tako da bi sve bilo deltovornije. Svaka kazna ima neke svoje ciljeve - pored toga što će delovati kao "odmazda" društva za nekog ko je uradio neko delo koje je društveno neprihvatljivo, tu je prevencija koja se odnosi na samog izvršioca, ali i opšta prevencija koja utiče na druge potencijalne izvršioce krivičnih dela da to ne urade - zaključuje Mitrović.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

BONUS VIDEO:

Komentari (1)

Loading
поп

14.06.2022 07:02

А где су вам позорници о томе се причало. Појма немам дали је уопште заживело да позорници (полицајци) шетају по квартовима да их бар видимо.