RAT KULA U KREMLJU! TRI KLANA BORE SE ZA UTICAJ NA PUTINA: Čuvari ruskom režima su do krvi zavađene najmoćnije finansijske, bezbednosne i vojne frakcije

Rusijom vladaju Vladimir Putin i kremaljske kule, odnosno politički klanovi iz njegovog bliskog okruženja, koji povremeno međusobno ratuju ili sklapaju saveze, a najčešće se bore za uticaj na predsednika. Sam Putin vodi računa da nijedna kula ne nadvlada druge i taj balans u vlasti smatra se glavnim razlogom njegovog 25-godišnjeg boravka na ruskom tronu i adutom uoči predsedničkih izbora u martu.

Legenda kaže da su se nekada različite frakcije carske kamarile okupljale u nekoj od kula Kremlja da bi kovale zavere i plele intrige. Tako su i sada tri glavna politička klana nazvana po tri najveće kule: Troickoj, Spaskoj i Nikoljskoj, dok oni sitniji i beznačajni često ostaju bez imena. Kule uvek paze da u svojim razmiricama ne ugroze položaj Putina jer bi njegov pad značio i njihov kraj i zato se sve tri ujedine pred izbore, pa nema sumnje da će tako biti i u martu, kad se ruski vožd bude borio za peti mandat.

OLIGARH ZADRUGAR

Najsnažniji klan nazvan je po 80 metara visokoj Troickoj kuli iz 1495. Smatra se da ga vodi oligarh Jurij Kovaljčuk s bratom Mihailom, fizičarem, akademikom i predsednikom Instituta za nuklearnu energiju. Jurij Kovaljčuk je bio suosnivač zadruge Jezero, nastale kod Sankt Peterburga početkom devedesetih, gde su se okupljali ljudi koji su kasnije činili Putinov uži krug. Kovaljčuka smatraju Putinovim ličnim bankarom, koji vodi računa i o poslovima predsednikove porodice. To je jedini čovek koji se Putinu obraća po imenu i smatra se da je upravo on presudno uticao na Putina da krene u rat s Ukrajinom. U ovom klanu je i bivši ruski premijer Sergej Kirijenko, inače zadužen za kadriranje u predsedničkoj administraciji. Kirijenkov uticaj je porastao kad je počeo da nadgleda upravljanje na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji.

NEZAMENJIVI BEZBEDNJACI

Spasku kulu čini klan sekretara Saveta bezbednosti Nikolaja Patruševa, Putinovog prijatelja iz KGB Sankt Peterburga. Patrušev je ideološki blizak Putinu i siva eminencija Kremlja. Niz eksplozija u stambenim zgradama u Rusiji 1999. zapadne službe povezuju s Patruševim, koji je u to vreme bio zamenik direktora FSB. Eksplozije su doprinele jačanju Putinovog rejtinga, koji je pobedio na predsedničkim izborima godinu dana kasnije pod parolom borbe protiv terorizma. S Patruševim su u klanu i direktor FSB Aleksandar Bortnikov, zatim šef Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin i zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rašid Nurgalijev.

VOJSKA NAJSLABIJA

Za Nikoljsku kulu vezan je klan koji je najudaljeniji od Putina. To je vojska koju predstavljaju ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik generalštaba Valerij Gerasimov. Glavna linija konfrontacije navodno leži između ovog i bezbednjačkog klana Nikolaja Patruševa, navodno zbog bojazni da bi vojska mogla da stekne preveliki uticaj u ratno vreme. Zato su mnogi u Rusiji i na zapadu sumnjičavo pominjali Patruševa kao čoveka koji je stajao iza pokušaja pokojnog vođe "Vagnera" Jevgenija Prigožina da ukloni Šojgua i Gerasimova, pa čak i da kasnije pokrene pobunu. Glasine iz Kremlja govore i da je za obračun s vojskom Patrušev u savezu s klanom Kovaljčuka.

KO SU SERGEJ ČEMEZOV, IGOR SEČIN I BRAĆA ROTENBERG: 3 kralja poslova s državom

Foto: Tanjug/AP

1. Sergej Čemezov je šef državne korporacije "Rosteh", koja obuhvata oko 700 preduzeća uključujući i namenska. Čemezov je zajedno s Putinom služio u KGB. U Istočnoj Nemačkoj bili su komšije u istom ulazu i sprijateljili se, devedesetih Čemezov je radio pod Putinom u predsedničkoj administraciji Borisa Jeljcina i rukovodio odeljenjem za ekonomske odnose s inostranstvom.

Od 2002. do 2018. Čemezov je s aktuelnim ministrom industrije Denisom Manturovim vodio organizaciju Odbrambena proizvodnja i akcije mnogih preduzeća su završile u "Rostehu". Njihove porodice su dugo zajedno vodile hotel u Gelendžiku i vinariju u Turskoj, a sad su njih dvojica zaduženi da ruskim avio-kompanijama do 2030. dostave oko 1.000 putničkih aviona, koji bi zamenili zapadne.

Uticaj Čemezova sad je dosegao neslućene visine jer "Rosteh" uključuje koncerne "Kalašnjikov" i "Uralvagogozavod", koji proizvodi tenkove, kao i druga preduzeća namenske. "Rosteh" je bio vezan za mnoštvo afera jer su pare curile na sve strane, ali senka sumnje nikad nije pala na nekadašnjeg Putinovog komšiju.

Foto: Tanjug/AP

2. Šef "Rosnjefta" Igor Sečin poznat je po ratovima s "Gaspromom", "Lukoilom" i "Transnjeftom", kojima je pokušao da ukine monopol na izvoz gasovodima i naftovodima.

Najgromkiji sukob bio je 2017, kad je "Rosnjeft" tužio "AFK Sistem" Vladimira Jevtušenkova za oko milijardu i po evra zbog firme "Bašnjeft". Zbog ove kompanije ministar ekonomije Aleksej Uljukajev završio je u zatvoru zbog mita od dva miliona evra, a u Rusiji se priča da su mu taj novac podmetnuli Sečinovi ljudi.

Svoje ciljeve Sečin obično postiže tako što šalje pisma Putinu, koji ga potom poziva na sastanak i donosi odluku. Samo je "Gasprom" bogatiji od "Rosnjefta", a Sečinovim ličnim novcem upravlja milijarder Roman Trocenko, koji je ranije bio njegov savetnik u "Rosnjeftu". Trocenko poseduje razne poslove, od aerodroma do špedicije, a navodno je sve to stečeno Sečinovim kapitalom.

Foto: Profimedia

3. Arkadij Rotenberg i njegov mlađi brat Boris trenirali su sambo s Vladimirom Putinom i postali odani prijatelji. Kad je otkrivena basnoslovno skupa palata Gelendžiku, na obali Crnog mora, koja navodno pripada Putinu, Arkadij ga je zaštitio priznanjem da je dvorac njegov.

Arkadij Rotenberg ima mnogo hotela na Crnom moru, pa jedna palata više nije bila od značaja. Rotenbergovi imaju i banku, ali su veći deo bogatstva zaradili u poslovima s državom. Najpoznatiji projekat je Krimski most, koji je gradila njihova kompanija napravljena kupovinom nekoliko građevinskih firmi "Gasproma". Kad je završio s Krimskim mostom, Arkadij je kompaniju prodao nazad "Gaspromu", koji je likvidirao kao da nikad nije postojala.

Rotenbergovi su se obogatili i na gradnji auto-puteva, a imaju i svog čoveka u "Ruskoj železnici", u koju država investira ogroman novac za gradnju novih pruga i modernizaciju.