PUTIN RAČUNA NA KIMA: Ukrajina će iscrpeti svoju snagu, a onda za Kijev dolazi APOKALIPSA! Rusija ima novu strategiju!

Kako ofanziva Kijeva traje već četvrti mesec, sa samo ograničenim uspehom i nekoliko ruskih kontranapada, postaje jasno da bi plan Moskve mogao biti da dozvoli Ukrajini da iscrpi svoje ljude, tenkove, granate i projektile protiv najteže ivice Surovikinove linije, piše britanski Telegraf.

Razmišljanje bi moglo biti da će Rusija, nakon što ukrajinske zapadne opremljene i obučene manevarske snage budu srušene, moći da pokrene sopstvenu veliku ofanzivu, možda već u januaru. 

Foto: Tanjug/AP

 

Posle skoro dve godine borbi koje se više upoređuju sa Prvim svetskim ratom nego sa Drugim, ovaj plan podseća na nemački Kajzeršlaht, prolećnu ofanzivu koja je počela u martu 1918. i oterala saveznike nazad, zauzevši više teritorija nego što je do sada bilo koju su zauzele obe strane u prethodne četiri godine rata. Ovo je postignuto tako što su Nemci iskrvarili neprijatelja dok su stvarali ogromne rezerve ljudi i municije iza linija, spremni da pokrenu razorni napad, sličan onome što su Britanci imali za cilj, ali nisu uspeli da postignu, tokom bitke na Somi 1916 .

Problem za Putina je što, dok nastoji da uništi ukrajinske snage, troši ogromne količine municije, posebno artiljerijskih granata i balističkih projektila, i veoma veliki broj tenkova. Dok Rusija ima veći obim vojne industrijske proizvodnje od većeg dela Zapada, i nastavlja da mobiliše desetine hiljada ljudi svakog kvartala na stalnoj osnovi, njene osnovne zalihe su i dalje neadekvatne za nivo troškova potrebnih za veliku novu ofanzivu. 

Tu bi mogao da uđe Pjongjang. Severna Koreja šalje velike količine granata, raketa i projektila Rusiji najmanje godinu dana , pri čemu je mnoge pošiljke organizovala grupa Vagner pokojnog Jevgenija Prigožina. U julu je Putinov ministar odbrane Sergej Šojgu boravio u Pjongjangu, verovatno pregovarajući o daljim isporukama. Tamo će naći Aladinovu pećinu hardvera – Severna Koreja ima ogromne zalihe teškog naoružanja i artiljerijske municije. Mnogi su stari i nepouzdani, ali to neće biti važno ako Rusija pribegne svojoj staroj taktici za pobedu: koristeći svoju čistu silu brojeva, nabacujući neprijatelja kao što su Nemci nastojali da urade 1918. 

Nova osovina Moskva-Pjongjang je zamena uloga iz ere Hladnog rata, kada su Sovjetski Savez i Kina bili najveći snabdevači Severnom Koreju oružjem od njenog početka. Snabdevanje je nastavljeno čak i nakon raspada Sovjetskog Saveza, završavajući tek sa dolaskom sankcija UN. Današnja podrška Rusiji koristi Kimu kao sredstvo za uzvratni udarac SAD, uz nesumnjivo odobrenje Pekinga. 

Ali podrška Severne Koreje neće doći bez velike cene. Osakaćenom zapadnim sankcijama, Pjongjangu su preko potrebni nafta, hrana, đubrivo i sirovine kojih Rusija ima u izobilju. 

Više zabrinjavajući aspekt rastućih odnosa Rusije je potencijal da obezbedi i čvrstu valutu i ​​tehnologiju za program nuklearnog naoružanja Severne Koreje, posebno razvoj interkontinentalnih balističkih projektila. Kao i sa svojom sposobnošću da obezbedi druge proizvode, Rusija ima ogromne mogućnosti u ovoj oblasti, uključujući sopstveno znanje o nuklearnom oružju. Ovo bi moglo da promeni igru u Pjongjangovoj potrazi za efikasnim programom nuklearne isporuke. 

Neki analitičari sugerišu da bi američko otkrivanje Kimove planirane posete moglo biti dovoljno da je otkaže. To neće praviti razliku. Duboko usađene veze između dve zemlje dovoljne su da se ova smrtonosna saradnja nastavi i razvije bez susreta dva lidera. 

Stoga se mora postaviti pitanje: zašto je uopšte bilo potrebe da se planira takav sastanak? Za Kima, praktično ograničenog na granice svoje zemlje, to bi bila prilika da se postavi kao svetski državnik pred svojim kolegama antizapadnim režimima. I Putin ima potrebu da pokaže svom narodu da nije izolovan. Ali možda iza toga stoji nešto drugo. Putin bi možda mogao da ima na umu pregovaračku moniju da ohrabri već klimavu američku administraciju da izvrši pritisak na Kijev na prekid vatre. 

Šta god da je diplomatski dvostruki posao, Zapad bi sada trebalo da pomaže Ukrajini da se pripremi u slučaju da njihova trenutna ofanziva ne uspe, dozvoljavajući Putinu da oslobodi svoj Kajzeršlaht.

Foto: Tanjug/AP

 

Nemačka ofanziva 1918. prestala je usled iscrpljenosti i nedostatka zaliha. Ne možemo računati da će slična sudbina nadvladati sledeći Putinov potez: upitno je da li će Ukrajina imati resurse da zadrži Ruse, a kamoli da pokrene sopstvenu verziju Stodnevne ofanzive koja je omogućila saveznicima, sa novopridošlim američkim snagama, da oterati Nemce nazad u njihovu domovinu. 

Ako ovaj apokaliptični scenario iz 1918. postane stvarnost, biće potreban monumentalni napor od Zapada kao i od Ukrajine – veći nego što je već uloženo. To će biti izuzetno skupo za sve, sa potencijalnim posledicama koje su previše zastrašujuće da bi ih mogli razmišljati.

BONUS VIDEO: