ISPOVEST HEROJA iz Obrenovca: Goran ceo život posvetio psima!

Autor: Marija Stanić

Lifestyle

26.02.2021

17:40

Priča Gorana Samardžića (49) iz Obrenovca zaista je nesvakidašnja. Poslednjih 10 godina u svom prihvatilištu u obližnjem Mislođinu zbrinjava i leči na stotine napuštenih pasa sa zdravstvenim problemima.

Privatna arhiva
Zahvalnost pasa prema Goranu je očigledna

Kroz dobru saradnju s više veterinarskih ordinacija, psi se operišu, sterilišu, dobijaju terapiju i negu da bi se, kao izlečeni, udomili, uglavnom u inostranstvu. Skroman po prirodi, Goran voli da istakne da ovo što on radi nije posao jer neko ko je zaposlen ima radno vreme i za to dobija novac.

- Živim celu ovu aktivnost celim bićem. Kažem da živim jer sam sve svoje kapacitete, mogućnosti i slobodno vreme usmerio na brigu o psima, dok sam praktično sve ostalo zanemario - kaže Goran za Srpski telegraf.

 VESTI PUTUJU JOŠ BRŽE UZ MOBILNU APLIKACIJU REPUBLIKE

ĆERKA MU OTVORILA OČI

Neko bi to možda nazvao robijom, ali Goran kaže da ga pokreće osećaj da radi nešto zaista pozitivno, korisno i humano. Najdragocenija je ta razmena energije koju ima sa psima, za koju tvrdi da je neprocenjiva.

- Dok sam odrastao, nisam imao kućnog ljubimca niti sam obraćao pažnju na pse, sve dok nisam video koliko ih moja ćerka voli i na koji način im prilazi na ulici. Mnogi su me upozoravali da joj zabranim kontakt s njima da je ne bi zarazili ili povredili. Ja sam, međutim, u tome jedino video iskrenu dečju ljubav i privrženost prema životinjama - priča Goran. Tada je počeo s izučavanjem i istraživanjima o napuštenim psima. Kako je oduvek bio ekološki nastrojen, negde u to vreme priključuje se udruženju Zeleni Obrenovac. Na jednom od sastanaka, Goran ističe probleme pasa-lutalica i pokreće građansku inicijativu da se nešto korisno uradi. Početna ideja mu je bila da steriliše pse, uz podršku kolega iz organizacije.

Privatna arhiva
Od seoskog imanja Goran je napravio azil za pse, a svaki dan ima novog posla

- Počeli smo od nekoliko lokalnih pasa iz mog naselja. U to vreme, a i sada, nije mnogo drugačije, veliki problem je bila služba zoo- higijene, takozvani šinteri. Mogu slobodno da kažem da se moja borba za napuštene pse tada svodila na otimanje pasa od šintera, koji bi ih vodili u azil u Ovču. Nije tajna koliko su šinteri grubi prema psima. Koristile su se davilice, psi su se vukli po podu, bacali u kola, bez ikakvog osećaja. Pitanje je koliko se pasa uopšte vratilo iz te Ovče, u kojoj su stalno vladale neke zaraze - priča Goran, koji tada ulaže svoja lična novčana sredstva da bi kupio automobil i kaveze za pse.
Cilj mu je bio da preduhitri šintere. Skupljao je pse iz kraja i odvozio ih u centar za sterilizaciju u Rakovici. U tim momentima veliki problem mu je bio da pronađe prostor za smeštaj pasa. Iznajmljivao je razne štale i slične neuređene prostore. Tada na čelo Beograda dolazi Nenad Bogdanović, koji je bio inicijator usvajanja humanog zakona po strategiji CNR. Psi sa ulice su čipovani, sterilisani, vraćani na ulicu i smatrali su se vlasništvom grada.

- Konačno, u januaru 2009. useljavam nekoliko pasa u domaćinstvo roditelja moje maćehe, gde smo i danas pod nazivom "Humano društvo Obrenovac". Priča polako počinje da se razvija, ali pojavljuju se i problemi kojih ranije nisam bio svestan. Primetio sam da psi na ulici imaju mnogo različitih zdravstvenih problema. Broj pasa kojima je potrebna pomoć počinje da raste. U tim prvim momentima sve sam potpuno finansirao, a bilo je situacija kada sam samo mogao da sednem i plačem. Dovedu mi psa s polomljenom nogom, a ja nemam novac za operaciju - priča Goran Samardžić.

To je bio momenat kada je odlučio da svoju aktivnost predstavi na Fejsbuku i predloži udruživanje sa drugim sličnim organizacijama. Goranova humana aktivnost zapala je za oko strancima, od kojih dobija najveće donacije jer stranci vole da vide da se nešto radi, da se postavljaju i ispunjavaju neki ciljevi i da uvek ima nekog napretka. Takve stvari su voljni finansijski da podrže.

Privatna arhiva
Svi psi su zdravi i srećni

- Najveći deo doniranog novca odlazi na zadovoljenje potreba pasa u prihvatilištu. Na prvom mestu su hrana, voda, terapija i zaštita, a onda na red dolazi i popravljanje uslova njihovog života. Ne volim da potenciram taj finansijski momenat jer svi koji gledaju sa strane misle da je meni lako. Ja novac od donacija samo usmeravam tamo gde je potrebno i nemam nikakve lične koristi od toga - objašnjava ovaj humani čovek.

PREUZEO POSAO ZOO-HIGIJENE

Osim adaptacije objekta, Goranova obaveza je i sterilizacija pasa. Jedan dan u nedelji odvojen je za odlazak u Rakovicu na sterilizaciju.

- Na sam dan sterilizacije moram da poranim da bih obavio uobičajeno namirivanje, pripremio pse predviđene za sterilizaciju i stigao na vreme u Rakovicu. Sterilizaciju sam preuzeo na sebe jer ne želim da služba zoo-higijene ima kontakt sa psima o kojima brinem. Pse unosim na rukama u kaveze, a posle sterilizacije ih vraćamo na čistim prostirkama u boks za oporavak. Moraju biti mirni, pod antibioticima, a oporavak traje od pet do sedam dana. Nakon toga ih obeležavamo ogrlicama - objašnjava Goran. Jedna od njegovih aktivnosti jeste i zbrinjavanje pasa povređenih na ulici. Goran sarađuje s više veterinara.

Privatna arhiva
Ljubav je obostrana

- Što se tiče vakcinacije, sarađujem s obližnjom veterinarskom stanicom, koja uglavnom zbrinjava stoku i ne radi mnogo s kućnim ljubimcima. Tu imam najpovoljniju cenu i oni dolaze periodično u prihvatilište. Pas pre vakcinacije mora biti zdrav i očišćen od parazita, a na meni je da uradim pripremu za vakcinaciju. Sarađujem i sa još jednom lokalnom veterinarskom ordinacijom kada su neke lakše bolesti pasa u pitanju, kod ispitivanja i dijagnostike. Mi to zovemo preventivno čekiranje. Ipak, najveće probleme imam sa psima kojima su polomljeni ekstremiteti, oštećena kičma ili karlica ili imaju velike rane ili tumore. Za takve komplikovane operacije i intervencije sarađujem s jednom eminentnom veterinarskom klinikom. Danas, kada neko vidi moje pse, može da pomisli da su lepi i negovani, a ne znaju da je svaki od njih prošao kroz neku ozbiljnu povredu i lečenje - ponosan je Goran.

Posle oporavka pasa sledi proces udomljavanja. Nažalost, nije svaki pas udomljiv i ima pasa koji su od samog početka u prihvatilištu. Prema Goranovim rečima, kruna njegovog rada je da pas dobije dom i krene u neki novi život.

 

 

 


 

Komentari (0)

Loading