OVO SU NAJMONSTRUOZNIJE SERIJSKE UBICE BIVŠE JUGOSLAVIJE! Anujka žrtve trovala mišomorom, Mitar silovao noću, a Dragan ubijao žene koje mu se nađu na putu! (FOTO)

Silovao žrtve, pa ih kasapio i odsecao im delove tela

Jugoslovenski serijski ubica koji je stekao planetarnu popularnost zbog svojih zlodela, Ivan Milat, ostaće decenimajama upamćen po brutalnim zločinama i zlodelima koje je činio svojim žrtavama. Životni vek je proveo u Australiji, a žrtve su mu mahom bili mladi turisti i autostoperi. Pre nego što bi ih ubio, surovi Milat bi ih silovao, mučio, odrubljivao delove tela, a onda ih pokopavao u improvizovane grobnice koje su otkrivene tek devedesetih godina.

U knjizi "Sins Of The Brother" ("Grehovi braće") Marka Vitakera i Lesa Kenedija, kao i u mini-seriji "Catching Milat" opisano je nekoliko ključnih događaja iz Ivanovog najranijeg detinjstva koji su po mišljenju autora najverovatnije uticali na ono u šta će izrasti.

Prvo se dogodio raskol između njega i njegovog brata zbog žene po imenu Marilin. Marilin i Ivan su se voleli ali je ona bila u vezi sa Borisom. Nakon jedne žučne svađe Ivan i Boris su se potukli. Od tada njih dvojica nikad nisu progovorili.

Foto: FAIRFAX LTD / AFP / Profimedia

Onda je usledila tragedija: njihova najmlađa sestra poginula je u strašnoj saobraćajnoj nesreći dok su je druga braća vozila u novom automobilu. Na dan njene sahrane majka je rekla Borisu i Ivanu da se pomire makar na jedan dan.

Njegova velika ljubav Marlen, uprkos ljubavi koju je gajila prema Ivanu, ostala je u braku sa Borisom, a ubrzo su objavili i vest o venčanju. Nekoliko dana nakon slavlja, Milat je vozio svoj automobil kada je primetio dve mlade devojke kako stopiraju... Zaustavio je svoj automobil i od tog trenutka za svagda zapečatio svoju sudbinu nizom jezivih zločina.

Od 1980, pa sve do hapšenja 1994. godine, on je počinio više brutalnih ubistava, sa silovanjem i iživaljavanjem nad žrtvama.

Da je Milat svirepi ubica verovatno se nikada ne bi saznalo da mladi Englez Pol Onions nije uspeo da pobegne iz kandži ubice 1990. godine. Odmah je otišao u policiju i ispričao da ga je napao i oteo vozač kamiona poreklom iz Jugoslavije.

Nedugo zatim, u nacionalnom parku Belanglo Stejt Forestu, kod Bourala, južno od Sidneja, pronađena su delimično pokopana tela sedmoro autostopera, a policija je odmah obavestila građane da nudi nagradu od pola miliona dolara za informaciju koja će dovesti do hapšenja ubice.

Svedočenje otetog Onionsa značajno je pomoglo policajcima da identifikuju osumnjičenog, a kada su mu pokazali Milatovu fotografiju, nesumnjivo je potvrdio da je to on. Bio je to dovoljan razlog da policija upadne u njegov stan.

Žrtve kasapio, odrubljivao im glave...

SVIREPO UBIO ŽENU PRED ĆERKOM ZBOG PREVARE! Krio se po šumi i postao najtraženiji ubica u Jugoslaviji! Priča o Junuzu Keču i danas BUDI JEZU!

Pojedne žrtve Milat je izmasakrirao nožem, zadajući im višestruke ubode po čitavom telu, nekima je odrubljivao glave, sekao udove ili ih polako ubijao tako što bi ih prvo paralizovao. Većinu njih je i silovao. Tela bi odvlačio u šumu, kasapio i tako ih ostavljao. Kada je počela da pronalazi tela, policija Australije je, za tada anonimnim ubicom, raspisala novčanu nagradu od pola miliona australijskih dolara.

Njegovih sedmoro žrtava bile su dve Britanke u dobi od 21 i 22 godine, dvoje 19-godišnjih Australijanaca i troje Nemaca kojima je ponudio vožnju. Žrtve su bile Džoen Volters, Australijanci Debora Everis i Džejms Gibson, Britanka Karolin Klark i Nemci Simone Šmidl, Gabor Nojgebauer i Anja Habšid.

Tela su otkrivena između septembra 1992. i novembra 1993, pokopani u šumi na oko 150 kilometara južno od Sidneja. Kako su pisali mediji, jednoj žrtvi je odrubljena glava, a druga 10 puta upucana u glavu. Mnogi su izbodeni tako divljački da su im kosti bile usitnjene, a žrtve je i seksualno zlostavljao i iživljavao se nad njima.

Ivanov brat Boris Milat 2015. rekao je novinarima da je siguran da policija nije pronašla sve njegove žrtve.

- Mislim da je, zapravo, počinio mnogo više ubistava od ovih sedam - rekao im je.

Pitali su ga koliko je onda Ivan Milat ubio ljudi.

- Oko 28 - rekao je njegov brat Boris i potvrdio najgore sumnje kada je u pitanju jedno od najgorih serijskih ubistava u istoriji Australije.

Posle mnoštva prvih pronađenih tragova i dosta osumnjičenih, oni su potragu sveli na samo par ljudi.

Policiji je trebalo 62 dana da prikupi sve potrebne dokaze protiv njega. Prilikom pretresa njegove kuće pronađeni su predmeti koji su pripadali žrtvama, oružije kojim ih je ubijao, kao i fotografija jedne od stradalih devojaka, što je bio i krunski dokaz protiv njega.

Ivan Milak je osuđen za svako ubistvo po jednu doživotnu robiju, plus je na to sve dobio i 18 godina za otmicu Pola Onionsa, mladića koji je doprineo njegovom pronalaženju.

Međutim, ni ovde nije kraj kontraverzama ovog monstruma. Godinu dana posle zatvaranja, on je skoro uspeo da pobegne iz zatvora, međutim, planovi su mu se izjalovili, i Milak je premešten u bezbedniji zatvor. To ga nije sprečilo da šokira javnost i dalje, pa je tako 2004. godine pokušao da pošalje sudiji koji je odbio njegovu molbu za pomilovanje, mali prst koji je odsekao sa svoje šake.

Ivan Milat preminuo je 2019. godine u sidnejskom zatvoru od karcinoma jednjaka i želuca.

Godinama ubijao žene koje je upoznavao u kafanama

U službenim dokumetima bivše Jugoslavije izdvaja se sedam serijskih ubica koji su harali na teritoriji bivše SFRJ i ne zna se koji je bio suroviji. Metod Trobec bio je jedan od najgorih među njima - ovaj "mirni vozač viljuškara iz Slovenije" ubio je i spalio najmanje šest žena!

Serijskim ubicom se službeno smatra osoba koja je počinila tri ili više ubistava, međutimm FBI smatra da su serijske ubice one osobe koje su počinile dva ili više ubistava koja su se dogodila zasebno, a ubica je delovao sam.

Foto: Wikipedia

Metod Trobec rođen je 1948. godine kao vanbračni blizanac iz treće, neželjene, trudnoće svoje majke, inače udovice. Progovorio je u četvrtoj, a prohodao tek u petoj godini života.

Njegovi problemi počeli su u ranoj mladosti kada je optužen za spaljivanje komšijske štale i nakon krađe mopeda.

Bio je zatvoren, sebičan, ćudljiv, usamljen, i previše vezan za majku. Izrastao je, međutim, u lepuškastog i snažnog mladića.

Posle služenja vojnog roka u JNA otišao je u Nemačku, u „Poršeovu“ fabriku u Štutgartu, kako bi potražio priliku za bolji život. Tu je izučio autolimarski zanat, i prvi put imao dužu vezu s nekom ženom. U pitanju je bila raspuštenica, pet godina starija od njega. U isto vreme, prilikom povremenih dolazaka kući, u Sloveniju, viđao se sa ženom koja je od njega bila starija 22 godine. Njome se, kad se 1974. konačno vratio u Jugoslaviju, i oženio. Povremeno ju je tukao, a živeli su u kući njegove majke.

Metod Trobec tada je počeo da krade iz ustanova i stvari na železničkoj stanici. Zbog pokušaja da proda auto iznajmljen u Nemačkoj, osuđen je na 13 meseci zatvora. Tu se ispostavilo da ima psihičke probleme i da boluje od zatvoreničkog sindroma, pa je lečen elektrošokovima. Supruga ga je napustila, a on se drugi put oženio 1978, devojkom koju je poznavao samo tri dana. I nju je tukao, a od tašte je tražio da mu prepiše kuću i imanje. Uspeo je da izvuče samo pare za novi auto.

Devet meseci kasnije i ovaj brak je razveden. Trobec se sasvim propio i sve drskije krao iz magacina u kojem je vozio viljuškar.

Milicija je krađe otkrila slučajno: pošto je pretukao i opljačkao jednog nemačkog turistu, patrola je došla da izvrši pretres Tropčeve kuće. Ispostavilo se da su sve sobe pune stvari iz magacina.

Ali pored ukradenih predmeta, našli su i dosta ženskih stvari: rublje, haljine, torbe, cipele... i dokumenta na ime Zorke Nikolić, koja se vodila kao nestala osoba.

Zbog pljačke Nemca osuđen je na osam godina zatvora, ali je istraga nastavljena. Rezultati su bili uznemirujući: u seoskoj kući u mestu Gorenji Vas blizu Škofje Loke, u dvorištu, kod đubrišta i u samoj zgradi istražitelji su našli ugljenisane ostatke ljudskih tela, delove odeće, dugmad... a u pepelu zidane peći za hleb pronađeni su ostaci lobanja „najmanje pet osoba“, kako su utvrdili medicinski veštaci!

Ubio je Vidu, Marijanu, Uršku, Anu, Zorku...

Trobec je priznao ubistva Vide Markovčić, Marijane Cankar, Urške Brečko, Ane Plevnik i Zorke Nikolić. Imale su između 18 i 55 godina, a zajednička im je bila sklonost ka alkoholu, usamljenost i neuspeh u životu.

Usamljene žene tražio je i upoznavao po kafanama, te ih vodio u svoju kuću. Tu ih je seksualno zlostavljao i davio tokom odnosa. Posle je njihova tela komadao i spaljivao u peći za hleb.

Osuđen je na smrt 1982, ali mu je docnije kazna zamenjena sa 20 godina zatvora. Obesio se u svojoj ćeliji 2006. godine. Tokom robijanja priznao je i šesto ubistvo.

Sve svoje žrtve ubio je na isti način.

„Kada sam došao do vrhunca ljubavi, počeo sam da je hvatam, udaram i stežem za vrat, kao i one žene pre nje. Tada sam se onesvestio od uzbuđenja. Kad sam se osvestio, ona je bila krvava i mrtva!” , objasnio je na sudu Trobec svoj način ubijanja ostalih žena i poslednje žrtve Zorke Nikolić.

U seoskoj kući u mestu Gorenji Vas blizu Škofje Loke, u dvorištu, kod đubrišta i u samoj zgradi istražitelji su našli ugljenisane ostatke ljudskih tela, delove odeće, dugmad... a u pepelu zidane peći za hleb pronađeni su ostaci lobanja „najmanje pet osoba“, kako su utvrdili medicinski veštaci.

Dragan shvatio u zatvoru da želi da ubija žene!

Dragan Marković je veliki deo svog života provodio po zatvorima, što zbog nasilničkog ponašanja, što zbog razbojništva, krađa i drugih krivičnih dela. Dok je robijao u jednom od srpskih zatvora, shvatio je da želi da ubija žene i zacrtao je sebi da će to uraditi prvom prilikom čim izađe. Marković je 1948. izašao iz zatvora u Kruševcu. Ubio je Milojku Krasavčić (60) i posle zločina pobegao u Hrvatsku. Tamo je želeo da se pritaji neko vreme, međutim, ubrzo je shvatio da niko ne zna za ubistvo, niti da je on bilo kome sumnjiv, niti da ga bilo ko traži. Nastavio je sa svojim zločinima. Nedaleko od njegove kuće u selu Straža kod Loznice ubio je Natašu Miletić, jer mu se prva našla na putu. Nažalost, malo informacija je danas poznato o njegovim zlodelima, kao i kada i gde je preminuo.