CENE NAFTE U SLOBODNOM PADU: Otvaranje Ormuskog moreuza menja sve

Globalno tržište energije doživelo je snažan preokret nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran postigli uslovni dvonedeljni sporazum o prekidu vatre, koji uključuje ponovno otvaranje ključnog pomorskog pravca kroz Ormuski moreuz. Ova vest momentalno je uticala na pad cena nafte i rast berzanskih indeksa širom sveta.

Cena referentne sirove nafte Brent pala je za oko 13 odsto i trenutno iznosi 94,80 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta zabeležila još veći pad od preko 15 odsto, trgujući se po ceni od 95,75 dolara. Ipak, uprkos ovom naglom padu, cene su i dalje značajno više nego pre eskalacije sukoba krajem februara, kada je barel iznosio oko 70 dolara.

ISPISUJE SE ISTORIJA! Sluti se Trampov kraj! Rodio se novi vođa SAD? Evo šta mu je Taker Karlson uradio!

Zašto su cene nafte pale?

Pad cena energenata usledio je kao direktna reakcija tržišta na smanjenje geopolitičkih tenzija. U prethodnim nedeljama, cene su rasle zbog ozbiljnih poremećaja u snabdevanju iz regiona Bliskog istoka, nakon pretnji Irana da će napasti brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz – jednu od najvažnijih globalnih ruta za transport nafte i gasa.

Sada, uz najavu privremenog primirja i otvaranje moreuza, očekuje se povratak tankera u redovan režim plovidbe, što donosi kratkoročno olakšanje tržištu.

OVO ISTORIJA NE PAMTI! KAKVA BRUKA AMERIKE! Na 10 ključnih tačaka je pristao Tramp!

Eksplozivan rast berzi u Aziji

Finansijska tržišta reagovala su pozitivno na smanjenje rizika. Berzanski indeksi u azijsko-pacifičkom regionu zabeležili su snažan rast:

• Japanski Nikkei 225 porastao je za 5%
• Južnokorejski Kospi skočio je za skoro 6%
• Hongkonški Hang Seng porastao je za 2,8%
• Australijski ASX 200 ojačao je za 2,7%

Investitori su reagovali optimistično, očekujući stabilizaciju energetskog tržišta i smanjenje inflatornih pritisaka.

Privremeni mir, ali dugoročna neizvesnost

Predsednik SAD najavio je obustavu bombardovanja Irana na dve nedelje, uz uslov da Teheran odmah omogući bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz. Ipak, analitičari upozoravaju da je reč o kratkoročnom rešenju i da rizik od nove eskalacije i dalje postoji.

Dodatni problem predstavlja ozbiljna šteta na energetskoj infrastrukturi u regionu. Prema procenama kompanije Rystad Energy, obnova bi mogla da košta više od 25 milijardi dolara i potraje godinama, što znači da potpuni oporavak proizvodnje nije na vidiku.

Najviše pogođene zemlje i industrije

Azijske ekonomije, koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz energenata iz Persijskog zaliva, među najteže su pogođenima. Filipini su čak proglasili nacionalnu energetsku vanrednu situaciju nakon što su cene goriva više nego udvostručene.

Avio-industrija takođe trpi velike posledice – mnoge kompanije povećale su cene karata i smanjile broj letova zbog rasta cena mlaznog goriva. Vlade širom sveta već najavljuju hitne mere kako bi ublažile udar na ekonomiju i građane.

Šta nas očekuje u narednom periodu?

Iako je trenutni pad cena nafte ohrabrujući signal, stručnjaci upozoravaju da će biti potrebno vreme da se tržište stabilizuje. Bez trajnog mirovnog sporazuma i potpune obnove infrastrukture, cene energenata mogle bi ostati nestabilne.

U narednim nedeljama ključni faktor biće razvoj odnosa između SAD i Irana, kao i brzina povratka normalnog snabdevanja na globalnom tržištu.