SVI ROĐENI POSLE 1970. GODINE U POTPUNOM ŠOKU: Usvojen najstroži zakon o penzijama u istoriji! Granica se podiže na 70 godina, a radnici očajni: "Operisao sam kolena i leđa, kako da izdržim?"

Danski parlament doneo je odluku koja je uzburkala javnost širom Evrope. Usvojen je propis kojim se granica za odlazak u punu starosnu penziju za sve rođene posle 31. decembra 1970. podiže na čak 70 godina.

To znači da će građani rođeni od 1971. godine u penziju moći tek 2041. godine. Ovim potezom Danska će prestići Grčku i postati zemlja sa najdužim radnim vekom u Evropskoj uniji.

Ovakva odluka nije došla iznenada. Danska je još 2006. godine uvela pravilo da se starosna granica za penziju vezuje za očekivani životni vek i da se menja na svakih pet godina. Trenutno građani u penziju odlaze sa 67 godina, ali procene pokazuju da bi nakon 2070. godine granica mogla da dostigne čak 74 godine.

Ova reforma ima za cilj očuvanje stabilnosti penzionog sistema i smanjenje pritiska na javne finansije. Sve vodeće političke stranke u Danskoj podržale su ovu meru, smatrajući da je reč o nužnoj prilagodbi demografskim promenama i sve dužem životnom veku stanovništva.

Međutim, nisu svi oduševljeni.

Mnogi građani upozoravaju da produžavanje radnog veka ima svoje granice, posebno kada je reč o fizički zahtevnim zanimanjima. Jedan danski radnik otvoreno je izneo svoje nezadovoljstvo:

- Mislim da je ovo nerealno i nerazumno. Ne možemo raditi doveka. Upravo sam napunio 47 godina i vidim da me čeka još mnogo godina na tržištu rada. Možda ću morati da pronađem novo zanimanje

On dodaje i ono što mnogi misle:

- Fizički zahtevne poslove teško je raditi do 70. godine, pa shodno tome starosna granica za penziju ne bi trebalo da bude ista za sve. Već sam imao operacije kolena, ramena i leđa. Ceo život sam plaćao porez. Trebalo bi da ima vremena i za decu i unuke.

Trend podizanja starosne granice za odlazak u penziju već je prisutan širom Evrope. Razlog je jednostavan, ljudi žive sve duže. Prosečan životni vek u Evropskoj uniji za osobe rođene 2024. godine iznosi 81,5 godinu, što znači da mnogi u penziji provode i više od tri decenije.

Ipak, upravo to otvara i nova pitanja. Kritičari upozoravaju da duži život ne znači nužno i duži radni vek u dobrom zdravlju, pa se sve glasnije traže fleksibilniji modeli penzionisanja.

Kako prenosi Index.hr, ova odluka Danske mogla bi da bude signal i drugim državama da razmotre slične poteze u budućnosti.

Bonus video: