NIJE OTIŠAO U GRAD, VEĆ POSTAO SVOJ GAZDA: Slavko (29) iz Grgurevaca otkrio recept za uspeh: Od čistog ratarstva nema života, EVO ŠTA DONOSI NOVAC!

Slavko Jovešković iz Grgurevaca ima 29 godina i primer je mladog čoveka koji je odlučio da ostane na selu i razvija porodično gazdinstvo. Njegova priča pokazuje da poljoprivreda, uz posvećenost i dobru organizaciju, može biti održiv i ozbiljan životni izbor.

Gazdinstvo Jovešković zasniva se na porodičnom radu i prenošenju znanja sa generacije na generaciju. Slavko je, uz oca, u poslove uključen još od srednjoškolskih dana, a danas ravnopravno učestvuje u svim segmentima proizvodnje.

Porodica obrađuje oko 30 hektara zemlje i bavi se mešovitom proizvodnjom koja obuhvata ratarstvo i stočarstvo. Trenutno imaju deset goveda, među kojima su muzne krave i junad, dok je u redovnom tovu muške teladi u proseku oko 15 grla. Uz govedarstvo, na gazdinstvu je razvijeno i svinjarstvo sa fondom između 40 i 50 komada.

- Od ratarstva se na ovoj količini zemlje ne može živeti samostalno, zato je stočarstvo neophodno. Kada se svaštari, odnosno, kada imate malo od jednoga, a malo od drugoga, onda poljoprivreda postaje održiva - objašnjava Slavko svoju poslovnu logiku.

Posebno mesto u radu gazdinstva zauzima prerada. Sveže mleko prodaju na kućnom pragu, dok ostatak prerađuju u domaći sir za koji vlada velika potražnja. Kupci su se, kako kaže, već preorijentisali na porudžbine, pa imaju stalnu klijentelu.

- Zbog nestabilne cene tovljenika u poslednjem periodu planiramo i proširenje kapaciteta za preradu mesa, koji je trenutno zastupljen samo za sopstvene potrebe - navodi Slavko. On je do sada učestvovao na konkursima za nabavku priručne mehanizacije, što je znatno olakšalo rad na imanju. Ističe da nije uvek moguće dobiti sve što se planira, ali je zadovoljan dosadašnjim podsticajima i očekuje rezultate konkursa kod lokalne samouprave.

Kako prenosi dnevnik.rs, Slavko je bio i jedan od 40 mladih poljoprivrednika koji su posetili Italiju. Tamo ga je posebno impresionirala potpuno automatizovana organska farma.

- Najviše mi se svidela prerada mleka i pažnja koju posvećuju detaljima u proizvodnji sira. Osim farme, obišli smo i destileriju, specifičnu po aromatizovanim rakijama. Bilo je dragoceno videti kako funkcionišu njihova gazdinstva i na koji način koriste evropske subvencije - ističe Slavko.

Njegov primer pokazuje da se uz znanje, prilagođavanje tržištu i korišćenje dostupnih podsticaja može graditi stabilna poljoprivredna priča i u savremenim uslovima.

Bonus video: