DA LI SE ISPLATI GREJANJE NA KLIMA-UREĐAJ? Stručnjaci otkrivaju: Evo koliko struje troši kada temperatura ode u minus!

Klima-uređaji se danas ne koriste isključivo za rashlađivanje tokom leta, već sve češće i za grejanje u zimskim mesecima, kada za tim postoji potreba. Ipak, kako navodi „Blic“, mnogi građani se i dalje dvoume da uključe klimu zimi zbog bojazni da će računi za struju biti previsoki.

U praksi se većina na grejanje klimom odlučuje tek kada spoljne temperature padnu ispod nule. Stručnjaci objašnjavaju da potrošnja električne energije ne zavisi samo od spoljne hladnoće, već pre svega od vrste i kvaliteta klima-uređaja, snage uređaja, izolacije prostora koji se greje, kao i od toga koliko sati dnevno klima radi.

Za razliku od klasičnih električnih grejalica, klima-uređaji u režimu grejanja funkcionišu po principu toplotne pumpe. To znači da ne proizvode toplotu direktno, već je preuzimaju iz spoljnog vazduha i prenose je u unutrašnji prostor, zbog čega u određenim uslovima mogu biti energetski efikasnije rešenje za zagrevanje stana ili kuće.

Foto: akf ffm/Shutterstock,AleSalM/Shutterstock

- Klima ne greje na isti način kao TA peć, grejalica ili električni radijator. Ona uzima energiju iz okoline i zato može da isporuči višestruko više toplote nego što potroši struje - objašnjavaju serviseri.

To u praksi znači da klima za svaki kilovat-čas potrošene struje može da proizvede i tri do pet kilovat-časova toplotne energije. To je razlog zašto se ovaj vid grejanja često navodi kao jedan od najekonomičnijih među električnim sistemima.

Razlike u potrošnji električne energije između klasičnih i inverter klima-uređaja mogu biti značajne, naročito tokom zimskih meseci. Kod klasičnih klima, kompresor radi po principu „uključeno–isključeno“, odnosno ili radi punom snagom ili je potpuno ugašen, bez prilagođavanja stvarnim potrebama prostora. Zbog toga dolazi do čestog paljenja i gašenja uređaja, većih oscilacija u potrošnji struje i slabije efikasnosti, posebno kada spoljne temperature padnu ispod nule.

Foto: shutterstock

Serviseri upozoravaju da se kod starijih, klasičnih klima u minusima često dešava da uređaj gotovo neprestano radi na maksimalnom opterećenju, što direktno utiče na povećanje računa za električnu energiju.

Sa druge strane, inverter klime su znatno prilagodljivije. Uređaj snage oko 12.000 BTU, namenjen za grejanje prostora od 20 do 40 kvadratnih metara, u proseku troši između 1,1 i 1,2 kilovat-časa struje po satu rada, čak i kada su temperature u minusu, što ih čini ekonomičnijim izborom za zimsko grejanje.

- Ako se grejete na inverter klimu, pri spoljnim temperaturama od minus pet do nule, ona u proseku troši oko 1,1 do 1,2 kilovat-časa struje na sat rada. Ako takva klima radi osam sati dnevno, dnevna potrošnja iznosi oko 9 do 10 kWh, dok pri dvanaestočasovnom radu dostiže približno 14 do 15 kWh dnevno. Kada temperatura dodatno padne, između minus deset i minus pet stepeni, potrošnja blago raste i po satu približava se 1,3 kWh, ali i dalje ostaje znatno niža nego kod klasičnih električnih grejalica - ističu serviseri.

Da li se isplati grejanje na klimu kada su temperature u minusu?

Grejanje inverter klimom zimi kada su temperature u minusu jeste isplativo prema mišljenju servisera. Ovo važi naročito za prelazni period.

- Ako imate dobru izolaciju i kvalitetnu inverter klimu, grejanje na ovaj način može biti jedno od najjeftinijih rešenja grejanja na struju. Kod klasičnih klima, situacija je drugačija zbog veće potrošnje, slabije efikasnost i viših računa, što ih čini manje poželjnim izborom za ozbiljnije zimsko grejanje - zaključuju serviseri.

Ako se uzme okvirna cena struje od oko 15 dinara po kilovat-času, interter klima će pri temperaturama oko nule i osam sati rada dnevno trošiti struju dnevno u vrednosti od oko 140 do 150 dinara. Kada je veći minus napolju, dnevni trošak može da bude oko 160 dinara, a ako klima radi 12 umesto osam sati, onda je dnevna cifra oko 220 dinara.