DA LI DA GASITE GREJANJE ILI NE KADA NISTE KOD KUĆE? Majstor rešio dilemu - ovo je najbolji način za uštedu!

Tokom hladnih meseci, jedno pitanje stalno se nameće u domaćinstvima - da li je isplativije da grejanje stalno radi ili ga treba isključiti kad niste kod kuće? Jedni veruju da je stalno paljenje i gašenje grejanja rasipa energiju, dok drugi tvrde da je stalno grejanje na slabijem režimu gori izbor. Dilemu je rešio majstor Željko Sruka i otkrili da mnogi mitovi jednostavno ne stoje.

Prema Željku, u većini slučajeva isplativije je isključiti grejanje kada niste kod kuće.

On objašnjava da zidovi, plafon i podovi tokom dužeg grejanja upiju značajnu količinu toplote i polako je otpuštaju kao prirodna "toplotna baterija“. Zbog toga se prostor ne hladi naglo, pa ni sistem ne mora da troši ogromnu energiju kada se ponovo uključi.

U dobro izolovanim stanovima temperatura opada sporo, dok kontinuirano grejanje na nižoj temperaturi zapravo troši više, jer sistem mora stalno da nadoknađuje gubitke prema spolja.

Foto: Shutterstock/VH-studio

- Razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature određuje koliko gubimo toplote. Zato je pametnije pustiti stan da se ohladi dok niste tu, pa onda nakratko pojačati grejanje - objašnjava Željko.

Najčešća zabluda 

Zabluda koja se najčešće ponavlja jeste da svako ponovno paljenje kotla troši mnogo više energije. Ali moderna tehnologija tu priču demantuje. Savremeni kotlovi, posebno oni sa modulirajućim gorionikom, namenjeni su čestim paljenjima i gašenjima i pri tom precizno podešavaju odnos vazduha i goriva, štedeći energiju.

- Kvalitetan kotao može se paliti desetine puta dnevno bez ikakvog štetnog efekta. Mnogo veći problem je kada se uređaj duže vreme drži na previsokoj temperaturi, što je uglavnom posledica loše izolacije ili pogrešnog podešavanja kotla - kaže majstor.

Koja temperatura je idealna?

Komfor i potrošnja energije moraju biti u ravnoteži. Prema Željku, optimalna temperatura za boravak u domu je 22–23°C, dok se tokom odsustva preporučuje da se spusti na 18–19°C.

Ovaj raspon u većini stanova daje najbolji odnos između udobnosti i uštede, a prostor ostaje dovoljno topao da se izbegnu vlaga i kondenzacija.

Brzina ponovnog zagrevanja zavisi od izolacije i konstrukcije objekta. U modernim stanovima prostor se zagreje za 15 do 30 minuta, dok u starijim zgradama bez fasade to može trajati i do sat vremena. Stanovi okrenuti ka jugu obično imaju prednost jer tokom dana prirodno akumuliraju toplotu.

Najčešće greške koje podižu račun

Najveći troškovi ne dolaze iz samog procesa grejanja, već iz zanemarivanja sistema. Neodržavani kotlovi, prljavi gorionici, kao i zapušteni radijatori mogu povećati potrošnju i za 20 odsto.

Ljudi često ignorišu neravnomerno tople radijatore, čudne zvukove, učestala kratka paljenja, sporije zagrevanje i vlagu oko instalacija.

Pametni termostati mogu pomoći, naročito ako imate neredovan raspored, ali samo ako se pravilno koriste. Najčešće greške koje mnogi prave je često menjanje temperature, previsoka noćna temperatura ili grejanje prostora koji sunce već zagreva što može doprineti da vam račun za grejanje bude još veći.