Koliko će nam novčanici biti puniji 2026: Ova zanimanja biće najprofitabilnija!

Od 1. januara 2026. godine, minimalna zarada u Srbiji iznosiće 551 evro, što predstavlja povećanje od 10% u odnosu na prethodni nivo, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Istovremeno, plate u javnom sektoru biće povećane za 5,1%, dok će penzije, koje se isplaćuju početkom januara, biti uvećane za 12,2%.

Uticaj minimalne zarade na medijalnu i prosečnu platu

Profesor Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da povećanje minimalca najpre utiče na zaposlene sa nižim prihodima:

- Rast minimalne zarade ima direktan efekat na medijalnu zaradu, a prve promene osećaju oni sa nižim primanjima - rekao je profesor za Kurir.

Sa druge strane, kretanje prosečne plate u većoj meri zavisi od razvoja sektora sa visokom dodatom vrednošću:

- Minimalna zarada utiče na medijalnu platu, ali njen direktan uticaj na prosečnu zaradu je ograničen. Prosečna plata zavisi pre svega od rezultata sektora sa većom dodatom vrednošću, iako postoji i određeni indirektan efekat.

Prema procenama, prosečna plata u decembru 2025. trebalo bi da dostigne oko 1.000 evra.

Prognoze za 2026. godinu

Profesor Mijušković navodi da očekivani rast prosečne plate u 2026. godini zavisi od brojnih faktora:

- Ako uzmemo umerene projekcije, očekujem rast prosečne zarade od 6 do 8%. To bi značilo da bi prosečna plata mogla da se kreće između 1.060 i 1.080 evra, pod uslovom da ne dođe do većih poremećaja ili eksternih šokova.

Uticaj javnog sektora na privatne zarade

Povećanje plata u javnom sektoru ima i indirektan efekat na privatne zarade, posebno u oblastima gde postoji manjak radne snage.

Prvi efekat osetiće se u uslužnim delatnostima i manjim sredinama

U izvoznim sektorima i većim gradovima, gde je ponuda radne snage veća, efekat će biti slabiji.

- Radna snaga na tržištu je ista i radnici očekuju da privatni poslodavci, makar delimično, prate rast zarada u javnom sektoru.

Inflacija i realni rast plata

Prema procenama NBS, inflacija će u 2026. iznositi oko 3,7%, odnosno između 3 i 4%.

Profesor Mijušković objašnjava da će, i pored rasta plata, najveći deo dodatnih prihoda biti potrošen na osnovne životne troškove:

- Ako pretpostavimo nominalni rast plata od oko 7% i inflaciju od 3–4%, realno povećanje bi iznosilo oko 3%. To nije veliko povećanje, ali predstavlja postepen napredak koji može omogućiti blago povećanje štednje.

Najperspektivniji sektori za zapošljavanje

Profesor Mijušković ističe da su u narednom periodu najperspektivniji:

• Informacione tehnologije (IT)
• Energetika, posebno u delu tranzicije ka obnovljivim izvorima energije
• Logistika i saobraćaj
• Izvozno-prerađivačka industrija
• Zdravstvo i usluge nege

- Važno je razvijati i koristiti različite veštine i talente, jer veća raznovrsnost znanja donosi i veće mogućnosti za zaradU - rekao je.