NEZAPAMĆEN UDAR NA SVETSKO TRŽIŠTE NAFTE! Lukoil povukao potez koji niko nije očekivao

Ruska naftna kompanija Lukoil saopštila je danas da, zbog uvođenja restriktivnih mera pojedinih država protiv te firme i njenih podružnica, namerava da proda svoju imovinu u inostranstvu.

Ova odluka predstavlja najznačajniji korak kompanije u restrukturiranju poslovanja van granica Ruske Federacije od početka sankcija uvedenih ruskom energetskom sektoru.

Prodaja pod nadzorom američkog ministarstva finansija

U zvaničnom saopštenju objavljenom na sajtu kompanije navodi se da je razmatranje ponuda potencijalnih kupaca već započeto, čime je otvoren proces prodaje koji bi mogao da obuhvati desetine postrojenja i energetskih projekata širom Evrope, Azije i Bliskog istoka.

Kompanija ističe da se prodaja imovine sprovodi pod licencom za likvidaciju poslovanja, koju je izdala Kancelarija za kontrolu strane imovine (Office of Foreign Assets Control – OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država.

Prema navodima Lukoila, cilj ovog postupka nije samo poštovanje američkih propisa, već i obezbeđivanje „uređenog povlačenja iz određenih tržišta“ bez ugrožavanja energetskih sistema zemalja u kojima kompanija posluje.

Lukoil planira da, ukoliko bude neophodno, podnese zahtev za produženje licence kako bi bilo osigurano neprekidno funkcionisanje i održavanje njene inostrane imovine do završetka svih pravnih procedura.

Nove američke sankcije protiv ruskog energetskog sektora

Sjedinjene Američke Države uvele su 22. oktobra nove sankcije za više od 30 podružnica ruskih energetskih giganata Rosnjeft i Lukoil. Ovim potezom Vašington je dodatno zaoštrio pritisak na rusku naftnu industriju, označivši je ključnim izvorom finansiranja Moskve.

Prema uslovima odluke, američke kompanije i njihovi partneri imaju rok do 21. novembra da obustave sve transakcije sa ruskim proizvođačima nafte.

Analitičari ističu da bi ova odluka mogla imati ozbiljne posledice po globalno tržište energenata, budući da Lukoil poseduje značajnu infrastrukturu u više država članica EU, uključujući rafinerije i distributivne lance. U praksi, to bi moglo značiti dalji rast cene goriva u celom svetu.