NEMAČKI DRŽAVNI INSTITUT OTKRIO DA BRISEL LAŽE: "Zavisimo od Rusije i to je nemoguće prekinuti!"

Evropska unija se, uprkos višegodišnjim sankcijama i pokušajima ekonomskog razdvajanja, našla na trećem mestu po ukupnom obimu trgovine sa Rusijom u 2024. godini, pokazuje istraživanje Nemačkog ekonomskog instituta.

Trgovina uprkos sankcijama

Prema navodima lista, ukupni obim trgovine između EU i Rusije dostigao je oko 67,5 milijardi evra (oko 78,3 milijarde dolara), što čini Uniju trećim po veličini partnerom Moskve.

Iako je u odnosu na 2021. godinu došlo do primetnog pada, posebno u uvozu energenata, istraživači ističu da Rusija i dalje ostaje značajan ekonomski faktor za evropsko tržište.

U izveštaju se navodi da je uvoz ruskih proizvoda u Nemačku pao za čak 92 odsto, na svega 9,5 milijardi evra, dok je prosečan pad uvoza u zemljama EU iznosio oko 60 odsto.

Ipak, primećuje se da sve članice nisu sledile isti kurs. Mađarska se izdvojila kao izuzetak, njena trgovina sa Rusijom je, umesto pada, zabeležila rast od 31 odsto, što potvrđuje njenu politiku delimične nezavisnosti od briselskih pritisaka.

Kina i Indija preuzimaju primat

Istraživanje dalje pokazuje da je Kina ostala glavni trgovinski partner Rusije, sa porastom obima trgovine od 18 odsto tokom 2024. godine, što ukupno iznosi impresivnih 283,7 milijardi evra. Ovaj podatak sugeriše da je Peking dodatno učvrstio svoje ekonomske veze sa Moskvom, uprkos pokušajima Zapada da izoluje rusku privredu.

Na drugom mestu našla se Indija, koja je 2021. godine bila tek na 12. poziciji. Ubrzani rast trgovine između Moskve i Nju Delhija tumači se kao rezultat jeftinijeg uvoza ruske nafte i diversifikacije tržišta u Aziji.

Time je potvrđeno da se globalni trgovinski tokovi preusmeravaju ka istoku, dok se Evropa, i pored sankcija, pokazuje nesposobnom da potpuno raskine ekonomske veze sa Rusijom.

Iako Bild prenosi podatke istraživanja, analitičari ukazuju da nije jasno koliko su ovi podaci u potpunosti pouzdani, jer se deo trgovine obavlja posredno, preko trećih zemalja. Takvi aranžmani omogućavaju formalno poštovanje sankcija, ali u praksi održavaju kontinuitet trgovinskih tokova koji povezuju Rusiju i evropsko tržište.

Uprkos zvaničnoj politici suzbijanja ekonomskih odnosa, ovi podaci pokazuju da je evropska zavisnost od ruskih resursa i tržišta dublja nego što je javno priznato i da sankcije, umesto da oslabe Rusiju, sve više izoluju Evropu iz globalne trgovine.