MANJA PLATA ZBOG POMERANJA SATA? Stručnjaci upozoravaju da JEDAN SAT SNA VIŠE MOŽE SKUPO DA NAS KOŠTA

Dok se svake jeseni sat vraća unazad, mnogi dobiju utisak da su "dobili“ dodatnih šezdeset minuta sna. Međutim, stručnjaci širom sveta upozoravaju da promena vremena, iako naizgled bezazlena, ima znatno dublje ekonomske i društvene posledice nego što se misli.

Globalna istraživanja: manje sna, manja produktivnost

Istraživači sa London School of Economics otkrili su da prelazak na letnje računanje vremena izaziva manjak sna i pad produktivnosti koji se oseća i nekoliko dana nakon pomeranja kazaljki. Prema njihovoj analizi, ponedeljkom nakon promene sata radnici u proseku rade četrdesetak minuta duže, ali uz manju efikasnost što ukazuje na umor i stres koji se prenose i na sledeće dane.

Procene su da bi potpuno ukidanje sezonskog pomeranja sata moglo doneti društveni trošak od čak 754 evra po osobi godišnje, ako se uzmu u obzir svi efekti na zdravlje, radni učinak i energiju.

Slično istraživanje sa Univerziteta u Oregonu pokazuje da prelazak na letnje vreme može smanjiti produktivnost i do dve nedelje posle promene, dok povratak na standardno (zimsko) vreme u jesen ima nešto blaže efekte - kod nekih ljudi čak i blago poboljšanje koncentracije u jutarnjim satima.

Stručnjaci ističu da ušteda energije, koja je nekada bila glavni argument za pomeranje sata, danas više ne postoji u značajnoj meri, jer moderni život i rad u zatvorenom prostoru čine dnevno svetlo manje važnim faktorom u potrošnji.

Uticaj u Srbiji: manje svetla, više umora

Iako se u Srbiji o ovoj temi retko govori u ekonomskom kontekstu, stručnjaci potvrđuju da pomeranje sata ima posledice i kod nas, naročito u pogledu produktivnosti, raspoloženja i potrošnje energije.

Analiza pod nazivom "Simple analysis of daylight saving time effects in Belgrade climate and latitude“, objavljena na portalu doiserbia.nb.rs, pokazuje da promena vremena utiče na potražnju za energijom u zgradama, posebno u domenu osvetljenja i klimatizacije. Drugim rečima, pomeranje sata ne donosi nužno uštede, već može izazvati i dodatne troškove u energetskom sistemu.

Portal Vesti online nedavno je objavio tekst u kojem se navodi da "pomeranje sata može imati značajan efekat na ljudski organizam, a samim tim i na radnu efikasnost i poslovanje“. Stručnjaci upozoravaju da poremećen ritam spavanja kod zaposlenih može smanjiti pažnju i brzinu reakcije, naročito tokom prvih dana posle promene.

S druge strane, RTV prenosi procenu da bi duže zadržavanje letnjeg računanja vremena moglo doprineti uštedi električne energije u Srbiji zbog boljeg iskorišćavanja dnevnog svetla.

Ekonomski efekti postoje, ali su neujednačeni

Dok globalne studije ukazuju na pad produktivnosti i porast društvenih troškova, u Srbiji se uticaj pomeranja sata najviše oseća u svakodnevnom ritmu rada i potrošnji energije. Iako nema dokaza da promena sata direktno utiče na plate, sve više ekonomista smatra da i najmanji poremećaji u produktivnosti mogu kumulativno imati makroekonomske posledice  posebno u sektorima koji zavise od preciznog rasporeda, rada u smenama i mentalne koncentracije.

Za sada, Srbija, kao i ostatak Evrope, još čeka odluku Evropske unije o mogućem ukidanju sezonskog pomeranja sata. Do tada, čini se da ćemo svakog oktobra i marta nastaviti da pomeramo kazaljke i da preispitujemo da li ta "jedan sat više“ zaista vredi koliko mislimo.

Izvor: Republika/M.A.

Bonus video: