VAŽNA VEST ZA SVE PENZIONERE! Menja se način na koji će se obračunavati visina penzija

Uskoro se očekuju nova pravila u penzionom sistemu Srbije, a u centru pažnje je predlog ukidanja penala za prevremeno penzionisanje.

Tema je ponovo otvorena nakon nekoliko godina zatišja i sada izaziva veliko interesovanje i građana i struke. Sindikati i poslodavci retko su jedinstveni, ali u ovom slučaju poručuju da ideju treba razmotriti, uz jasne proračune i garancije održivosti.

Ključno pitanje jeste da li javne finansije mogu da izdrže potencijalni trošak, kao i kako bi mera uticala na tržište rada, visinu zarada i motivaciju za ostanak u radnom odnosu do pune starosne penzije.

Predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Aleksandar Radojević podseća da je inicijativa stara gotovo jednu deceniju i da je u međuvremenu došlo do brojnih promena u kretanju zarada, inflaciji i budžetskim prioritetima.

Naglašava da odluku moraju pratiti precizni fiskalni modeli, jer bi u suprotnom mogla da ugrozi druge segmente javne potrošnje.

– Prema procenama, državu bi prevremene penzije koštale oko 84 milijarde dinara mesečno. Država mora da kaže da li može da izdrži taj trošak. Iako imamo različite stavove, važno je saslušati sve strane – istakao je Radojević.

Ukazuje i na neravnotežu u kretanju zarada:

– Očekujemo da se razgovara i o prosečnim zaradama, koje rastu sporije od minimalne cene rada, posebno u javnom sektoru gde je država poslodavac.

Poslodavci za: bez štete po privredu, ali traže računicu

Stav Unije poslodavaca Srbije izneo je Andreja Brkić. Poslodavci poručuju da ukidanje penala ne bi izazvalo dodatne troškove u privatnom sektoru, ali traže da država objasni kako će finansirati prelazni period i da li će istovremeno smanjiti poreze i doprinose da bi se pospešio rast plata i suzbila siva ekonomija.

– Spremni smo da kao poslodavci izađemo u susret – naveo je Brkić, uz napomenu da se problem pretežno tiče javnog sektora.

Podsetio je da su MMF i Fiskalni savet još 2017. bili protiv mere i zatražio ozbiljnu analizu i precizne proračune pre odluke.

– Smatramo da bi trebalo smanjiti i poreze i doprinose kako bi rasle zarade, jer bi se tako smanjila siva ekonomija. Nažalost, još nemamo odgovor od Ministarstva finansija – kaže Brkić.

Širi efekti: budžet, tržište rada, generacijska pravednost

Primena ukidanja penala pokreće pitanje održivosti PIO fonda i međugeneracijske pravednosti.

Ako se prevremeni odlazak učini finansijski neutralnim za pojedinca, a trošak preuzme budžet, rizik je da dođe do većeg odljeva iskusne radne snage iz sektora sa deficitarnim zanimanjima.

S druge strane, ukidanje penala može biti podsticaj za one sa iscrpljujućim poslovima i narušenim zdravljem, pa se razmatraju ciljane varijante, npr. uslovljavanje stažom iznad određenog praga, sektorska diferencijacija ili ograničena tranziciona primena. Time bi se rasteretio teret po budžet, a zadržala pravednost prema najugroženijim grupama.

Struka sugeriše i retroaktivnu primenu u određenom opsegu, kako bi se izbegla nejednakost između onih koji su već otišli u penziju sa penalima i onih koji bi tek ostvarili pravo.

To bi, međutim, dodatno uvećalo kratkoročni fiskalni trošak i zahtevalo jasan plan finansiranja (npr. kroz postepenu primenu, privremene budžetske rezerve ili fazno smanjenje penala).

Za stabilnost sistema presudno je da država pre odluke objavi transparentan model sa scenarijima: koliki su efekti po budžetski deficit, koliko bi mera podstakla formalno zapošljavanje, da li bi ubrzala rotaciju na tržištu rada i otvorila prostor za brže napredovanje mlađih radnika.

Bez toga, ukidanje penala nosi rizik pogrešnog tajminga i iznenadnih pritisaka na javni dug.