STUB PRIVREDE I KLJUČNI MOTORI DOMAĆE EKONOMIJE! Međutim, tu su veliki izazovi - mladi ne žele da nasleđuju porodične biznise!

Mala i srednja preduzeća (MSP) u Srbiji suočavaju se s brojnim izazovima, od rasta ulaznih troškova, pa sve do posledica klimatskih promena (u zavisnosti od delatnosti) – ali i dalje ostaju ključni motor domaće ekonomije.

U fokusu razvojnih politika Vlade Srbije i međunarodnih partnera u 2025. godini su upravo sektor digitalizacije, pčelarstvo i modernizacija poljoprivrede, gde se otvaraju konkretne prilike za preduzetnike, ali i za lokalne zajednice.

Pčelarstvo – stara delatnost sa novim potencijalom

Foto: Stefan Pribanović

Pčelarstvo u Srbiji dobija novi zamah zahvaljujući državnim subvencijama koje u 2025. godini dostižu i do 25.000 dinara po košnici. Pored finansijskih podsticaja, akcenat je i na edukaciji i sertifikaciji pčelara za izvoz meda prema tržištima Evropske unije, UAE i velikog prijatelja naše zemlje, Kine.

Poljoprivreda i suša – izazov i prilika

Iako se 2025. godina pokazala teškom za poljoprivredu – suše, grad i oluje ostavile su posledice na useve u Vojvodini, međutim država je reagovala hitnim merama za navodnjavanje i uvođenjem digitalnih platformi za praćenje vremenskih uslova i biljne proizvodnje. Ovo je sektor o kom treba da se vodi posebna briga, jer osim hrane i sirovina koje donosi, sektor poljoprivrede zapošljava oko 15–20 % radne snage, što je značajan socijalni i ekonomski faktor, posebno za ruralne zajednice.

Digitalizacija kao karta opstanka

Digitalna transformacija nije više luksuz već potreba za opstanak. Ministarstvo privrede, uz podršku Erste banke i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), pokrenulo je novi program vredan 5 miliona evra namenjen mikro, malim i srednjim preduzećima koja žele da unaprede svoje poslovanje kroz digitalne alate, od e-trgovine do automatizacije poslovnih procesa.

Mikro, mala i srednja preduzeća (MSP) kao stub privrede i žrtva demografskog kolapsa

U Srbiji, preko 99% svih registrovanih firmi su mikro, mala i srednja preduzeća (MSP), prema podacima Agencije za privredne registre (APR) i Ministarstva privrede. Ova preduzeća zapošljavaju više od dvotrećinske radne snage u privatnom sektoru i generišu oko 60% BDP-a.

Foto: Shutterstock/Firma V

Međutim, upravo su MSP najizloženiji udaru nedostatka radne snage, a ova tri faktora najviše utiču na to: 

Ograničeni resursi za regrutaciju i zadržavanje radnika

Za razliku od velikih korporacija, MSP ne mogu da se takmiče sa visokim platama, benefitima i internacionalnim regrutacionim mrežama. Kada nedostaje radne snage – oni prvi osećaju posledice.

Zavisnost od lokalne radne snage

Većina MSP posluje lokalno ili regionalno. U opštinama koje beleže visoku stopu iseljavanja (npr. jug i istok Srbije), mikro-preduzeća često nemaju koga da zaposle, pa u tom slučaju ne mogu ni da šire svoj biznis. 

Naslednička kriza

Mnogi MSP su porodični biznisi. Njihovi vlasnici su često u kasnim 50-im ili 60-im godinama, dok njihovi naslednici često nemaju ambiciju da naslede posao, i da razmišljaju o razvijanju porodičnog biznisa. Shodno tome, bez naslednika, veliki broj uspešnih lokalnih firmi rizikuje gašenje u narednoj deceniji.