ZEMLJA ĆE PLAKATI, A MI ĆEMO KUKATI ZA KIŠOM! Prognoze za ovo leto nisu dobre - u ovim delovima Srbije već je ekstremna situacija!

Nakon najsušnijeg juna u istoriji, vreme u Srbiji je tokom jula bilo znatno nestalnije, sa naglim zahlađenjima, pljuskovima, gradom, olujnim vetrom. Ali kada se pogledaju zvanični podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), uočavaju se velike regionalne razlike.

Kada su u pitanju padavine, od početka jula je u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Loznica palo preko 50 mm kiše, što je okvirno u granicama normale za mesec jul, u zavisnosti od toga koliko kiše još bude palo do kraja meseca.

Najmanje padavina u 5 gradova Srbije

Međutim, pregled podataka sa svih mernih stanica jasno pokazuje da je ubedljivo najmanje padavina bilo u istočnim i jugoistočnim krajevima. Jedina mesta koja su ne samo u toku jula, već ukupno od početka juna imala manje od 20 mm kiše su Negotin, Niš, Leskovac, Dimitrovgrad i Vranje.

U okolini Vranja ekstremna suša

Kako navodi RHMZ, tokom jula se u većem delu zemlje očekuju normalni uslovi vlažnosti, ali će jug i jugoistok zemlje biti jedan od rejona sa sušnim uslovima, dok se za okolinu Vranja se nastavlja period ekstremne suše.

Ovakva situacija zapravo nije iznenađujuća: rejon Istočne i Jugoistočne Srbije predstavlja jedno od područja u Srbiji posebno osetljivih na sušu i aridnost, navodi Klima101.

Krajevi Srbije u kojima će klima biti polu-sušna

Tu se izdvajaju krajevi u kojima je prosečna godišnja suma padavina tek do 600 mm:

• Niška kotlina sa Ponišavljem
• Leskovačka
• Vranjska kotlina

Kako se navodi u "Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove", ovo su neki od krajeva u kojima će u narednim godinama doći do promene opštih klimatskih izgleda - klima će do sredine 21. veka ovde postati polu-sušna.

Jugoistočna Srbija već pokazuje odlike semi-sušne klime, posebno u letnjim mesecima

Istočna i Jugoistočna Srbija predstavlja izrazito kontinentalni predeo, što je posledica znatne udaljenosti od Atlantskog okeana i Jadranskog mora, ali i njihove otvorenosti uticaju kontinentalnih vazdušnih masa, koje iz Istočne i Severne Evrope preko Vlaške nizije neposredno prodiru u Timočki basen, a putem Panonske nizije u Pomoravlje.

Prema tome, suša u ovim predelima predstavlja posledicu udaljenosti od izvora maritimnosti (mora), ali i uticaja reljefa.

Kako navodi Klima101, godišnje vrednosti indeksa suše ukazuju na prisustvo dve klase, semi-humidne (meteorološka stanica Niš), dok ostale stanice karakterišu humidni (vlažni) uslovi.

Aridnost je uvećana tokom letnjih meseci, od juna do septembra, onda kada je vegetaciji neophodna vlaga", navodi dr Nikola M. Milentijević, Prirodno-matematički fakultet u Prištini.