USKORO JEFTINIJI STAMBENI KREDITI? Evo šta znači pad kamatnih stopa u Evrozoni

Guverneri vodećih svetskih centralnih banaka poručuju da se monetarna politika i dalje vodi uz dozu opreza, uprkos silaznim inflatornim trendovima. To je ključna poruka sa nedavno održanog godišnjeg foruma Evropske centralne banke (ECB) u portugalskoj Sintri.

Predsednica ECB Kristin Lagard istakla je da inflacija u evrozoni iznosi oko dva odsto i da "cilj jeste ispunjen", ali da misija ipak nije završena. Odluke će se, kako kaže, donositi postepeno, u zavisnosti od pristiglih podataka, prenosi Bloomberg Adria.

Lagard je objasnila da strategija ECB podrazumeva ne samo oslanjanje na predikcije o inflaciji i privrednim tokovima, već i detaljnu analizu rizika i scenarija, posebno u vreme velike geopolitičke i tržišne neizvesnosti. Ovakav pristup korišćen je još 2021. kada je postpandemijsko otvaranje podstaklo rast inflacije. Ovog jula, inflacija u EU se kreće oko dva odsto, blago više nego prethodnog meseca, ali u okviru cilja ECB.

ECB je u junu smanjila referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na dva odsto, što je prvo sniženje posle višegodišnjeg ciklusa zaoštravanja politike. Zvaničnici, uključujući i člana Upravnog saveta ECB Ollija Rehna, upozoravaju na rizike prolongirane inflacije ispod cilja i prateća deflatorna očekivanja potrošača. Rehn je izjavio da se ECB nalazi "na dobrom putu", ali da "nema mesta preteranom zadovoljstvu".

Dok investitori očekuju da referentna stopa ECB ostane nepromenjena u julu, sve je više prognoza da će do kraja godine uslediti još jedno sniženje. Evro je ove godine ojačao u odnosu na dolar, što je dodatno pomoglo ECB u obuzdavanju inflacije.

Podsetimo, ECB je početkom juna osmi put snizila kamatnu stopu, što čini još od juna 2024. godine i ona sada iznosi dva odsto, što odgovara nivou zabeleženom početkom 2023. godine. Iako ključne kamatne stope ECB nisu neposredno povezane s kreditima, one utiču na kretanje referentne kamate euribor koju banke koriste pri izračunavanju kamate kredita indeksiranih u evrima, uglavnom stambenih.

Prema tome, sa padom kamate ECB spuštao se i iznos euribora. Trenutno šestomesečni euribor, koji banke najčešće koriste za određivanje kamatne stope za kredite, iznosi 2,03 odsto, a tromesečni oko 1,94 odsto.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu za Bloomberg Adriju da na kretanje euribora u velikoj meri utiču odluke ECB u pogledu visine njenih osnovnih kamatnih stopa.

Foto: Shutterstock

- ECB je u svom saopštenju nakon poslednjeg smanjenja osnovnih kamatnih stopa u junu istakla da će odluke o budućem kretanju kamatnih stopa donositi na osnovu ekonomskih i finansijskih podataka koji budu pristizali, kao i da će zavisiti od očekivanog kretanja inflacije, njene dinamike, kao i jačine transmisije monetarne politike, bez obavezivanja na određenu putanju referentne kamatne stope - navode.

Iz NBS podsećaju da pojedini analitičari očekuju dodatna sniženja kamate ECB zbog sporog oporavka evrozone i jačanja evra. Ipak, oprez će dominirati.

- S obzirom na prisutnu globalnu neizvesnost, rast protekcionizma, moguće carine nove američke administracije, kao i zaoštravanje geopolitičkih tenzija koje mogu ponovo pojačati inflatorne pritiske, ECB će biti pažljiva - kažu u NBS. 

Kada se radi o uticaju na domaće tržište, odnosno na cenu stambenih kredita, u NBS kažu da smanjivanje referentnih kamatnih stopa ECB utiče upravo preko euribora na smanjenje kamatnih stopa na novoodobrene kredite u evro znaku na domaćem tržištu.

- Kod postojećih korisnika kredita smanjenje rate može se očekivati ukoliko je uzet kredit sa varijabilnom kamatnom stopom. Kod nas se primenjuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kojim su, između ostalih, ograničene i kamatne stope na stambene kredite. Ograničenje maksimalne kamatne stope za ovu vrstu kredita će do kraja 2025. godine iznositi pet odsto, pri čemu je prosečna kamatna stopa na odobrene stambene kredite trenutno niža i u maju je iznosila 4,6 odsto.

Oni navode da je u maju više od 64 odsto stambenih kredita bilo vezano za euribor, dok je fiksna kamata korišćena kod oko 35 odsto kredita.

Prema rečima Zorana Grubišića, dekana Beogradske bankarske akademije, u Sintri se dosta govorilo o deviznim kursevima, posebno odnosu evra i dolara.

- To je važan faktor zbog spoljne trgovine EU i SAD. Drugi ključni faktor je globalna neizvesnost. Veća je verovatnoća da inflacija bude ispod cilja ECB, negde oko 1,6 odsto. To može značiti nastavak pada kamatnih stopa - smatra Grubišić.

I on naglašava da euribor prati trend referentne stope ECB.

- Građani Srbije i dalje imaju kredite sa maržom od oko 2,9 odsto na koju se dodaje Euribor, što je oko pet odsto ili nešto malo manje. Ako euribor padne i ukupna kamata će biti niža, što se može i očekivati - kaže Grubišić za Bloomberg Adriju.

On objašnjava da to pomeranje neće biti veliko i da nije realno očekivati povratak euribora na nulu, što smo imali do 2022. "Svi bankari pričaju da će proći decenija do nekog takvog scenarija."

S obzirom na to da banke u Srbiji najčešće koriste šestomesečni euribor za formiranje varijabilnih kamata, ako silazni trend kamata ECB potraje građani Srbije mogu se nadati nižim ratama stambenih kredita.