NEĆETE VEROVATI ŠTA KRIJU BEOGRADSKI KROVOVI: Biznis napravljen po uzoru na Beč

Urbano pčelarstvo sve više dobija na značaju u Beogradu – košnice se ne nalaze više samo na selima, već i na krovovima zgrada, ambasada, pa čak i u samom centru grada. Ovaj sve popularniji vid očuvanja pčela pokazuje da su gradske sredine postale važna utočišta za opstanak oprašivača. 

Na krovu jedne zgrade na Novom Beogradu, među betonom i staklom, pčele mirno obavljaju svoj posao. Među ovim košnicama je Dario Mardešić iz Beogradskog udruženja pčelara, koji za Euronews Srbija objašnjava da su gradovi, iznenađujuće, postali bezbedna sredina za pčele. 

- Zbog nepravilne upotrebe pesticida u ruralnim sredinama, ispostavilo se da je gradska sredina zadovoljavajuća za život pčela. U Beogradu se trudimo da pokažemo ljudima da pčele imaju svoje mesto i ovde, u gradu - kaže on. 

Kako objašnjava, urbano pčelarstvo u Beogradu nije novost. Prve košnice postavljene su još 2017. godine na inicijativu Stanka Rajića iz Beogradskog udruženja pčelara, i to nego na krovu Francuske ambasade. 

Foto: Schutterstock/Perpis

Danas imamo košnice na Dorćolu, Novom Beogradu, a planiramo da širimo mrežu. U Beogradu postoji oko 250 vrsta polinatora, rekao je on. 

U Evropi je ovakav model već razvijen, a Mardešić navodi primer Beča koji ima preko 5.000 pčelinjih zajednica i čak 23 različita meda iz različitih kvartova. Beograd, iako još u povoju, kreće istim putem uključujući ozelenjavanje krovova i pravljenje kućica za divlje pčele. 

S obzirom na zagađenje koje gradovi nose, često se postavlja pitanje da li je gradski med bezbedan za konzumaciju. Mardešić ističe da jeste – ne samo da je bezbedan, već može imati i dodatne koristi. 

- Pčele same filtriraju teške metale. Svaki med koji dobijemo nosimo u Centar za ispitivanje namirnica i svake godine dobijamo najviše ocene. Beogradski med je polifloran i zapravo dobar za sve nas koji ovde živimo - kaže on. 

Dodaje i da gradski med može pomoći kod alergija, jer sadrži polen lokalnih biljaka – pa tako konzumacija može delovati kao prirodna imunizacija, naročito pred sezonu ambrozije. 

Mardešić naglašava i da ljudi često mešaju pčele sa osama i reaguju burno, što izaziva ubode. 

- Ako se nađemo u blizini pčela, ne treba da mašemo rukama niti da koristimo parfeme – pčele to mogu zameniti za miris cveća. Samo stavimo ruku preko očiju i povučemo se u hlad - savetuje on. 

Apel pčelara je jasan - nemojte ubijati pčele. Bez njih, kako kaže Mardešić, nema ni hrane, ni života. 

- Svaki treći zalogaj koji pojedemo omogućile su pčele. Čak i kafa, čokolada, sve što volimo. Albert Ajnštajn je rekao da bi bez pčela čovečanstvo opstalo još tri godine. Mislim da to dovoljno govori - kazao je. 

Naglašava i da pomor pčela u Srbiji postaje ozbiljan problem, i to ne samo zbog klimatskih uslova. 

- Imali smo sušu, nepravilan način prskanja u voćarstvu, ali i pojavu varoe – parazita koji iscrpljuje pčele. Na to se nadovezuje i pčelarsko neznanje, jer mnogi novi pčelari nemaju iskustvo, a stari zbog loše otkupne cene napuštaju pčelarstvo - upozorava Mardešić. 

BONUS VIDEO: