OKVIR KOJI POVEZUJE EKOLOGIJU I POSLOVANJE: Kako cirkularnost menja pravila igre

Upravo tom idejom vođen je ovaj dodatak, koji donosi priče o tome kako se otpad, energija i materijali mogu posmatrati ne kao teret, već kao razvojna šansa - posebno za kompanije koje žele da ostanu konkurentne, otporne i usklađene sa savremenim tržišnim zahtevima. Cirkularna ekonomija u tom kontekstu postaje okvir koji povezuje ekologiju i poslovanje.
Posebno mesto u ovom broju zauzima inicijativa Privredne komore Srbije (PKS). Centar za cirkularnu ekonomiju PKS pokreće formiranje Saveta za najbolje dostupne tehnologije za valorizaciju cirkularnosti materijala, kao stručno-savetodavnog tela čiji je cilj da cirkularnu ekonomiju u Srbiji izvede iz okvira opštih principa i uvede je u fazu merljivih, uporedivih i primenljivih rezultata u realnom sektoru. Savet će povezivati privredu, naučnoistraživačke institucije, stručne organizacije i javni sektor, sa zadatkom da prati savremene industrijske trendove, identifikuje najbolje dostupne tehnologije i podstakne efikasnije korišćenje resursa, produženje životnog ciklusa proizvoda i veću valorizaciju materijala.

Foto: Shutterstock/Sansoen Saengsakaorat

Ključna vrednost ove inicijative ogleda se u potrebi da se odgovornost učini merljivom. Usklađivanje domaće prakse s međunarodnim standardima, pre svega s ISO 59020:2024, otvara prostor da kompanije jasno sagledaju sopstvene cirkularne performanse, uporede ih i sistematski unapređuju. Na taj način briga o resursima postaje sastavni deo poslovne strategije, a ne samo deklarativna obaveza.

Širi kontekst ove teme donose i primeri iz Evrope. Dok se u Srbiji komunalni otpad i dalje dominantno odlaže na deponije, gradovi poput Beča i Ljubljane već decenijama dokazuju da odgovorno upravljanje otpadom donosi i ekološke i ekonomske koristi. Od energetskog iskorišćenja otpada do koncepta "nula otpada", ovi modeli pokazuju kako se ono što je danas problem sutra pretvara u resurs - energiju, sirovinu ili novu vrednost u sistemu.

Regionalni pregled upravljanja ambalažnim otpadom dodatno osvetljava koliko su dosledna primena propisa, razvijena infrastruktura i aktivno učešće svih aktera važni za uspeh. Razlike među državama regiona jasno ukazuju da cirkularna ekonomija nije apstraktan koncept, već konkretan skup politika i praksi koje direktno utiču na konkurentnost kompanija, stabilnost tržišta i održivost privrede.

Zajednička poruka svih tema u ovom dodatku jeste da se odgovornost prema resursima danas višestruko vraća sutra. U svetu ograničenih sirovina i rastućih zahteva tržišta, cirkularna ekonomija postaje ne samo ekološki izbor već i racionalna poslovna odluka. Odgovornost danas zaista jeste resurs za sutra.

Ne propustite!

Svakog poslednjeg četvrtka u mesecu u Srpskom telegrafu vas čeka dodatak "Odgovornost danas, resurs za sustra". Saznajte zašto je cirkularna ekonomija ključ održivog poslovanja kojem danas teže savremen kompanije i kako takav pristup jača privredu, unapređuje kvalitet života građana i čuva prirodne resurse. Odgovornim delovanjem danas stvaramo novu vrednost za sutra, gradeći ravnotežu između ekonomskog razvoja, društva i životne sredine.