ZAŠTO SE BAŠ BEČ NAVODI KAO PRIMER EFIKASNOG UPRAVLJANJA: Jedinstvena rešenja evropskih gradova za problem komunalnog otpada

Njihova iskustva pokazuju da rešenja mogu biti raznolika, kroz kombinaciju pametne infrastrukture, jasnih pravila i aktivnog učešća građana.

Jedan od njih je i Beč, u kome, prema poslednjem popisu, živi oko 98.940 stanovnika srpskog porekla, a koji se često navodi kao primer efikasnog upravljanja komunalnim otpadom. Beč ima razvijen sistem odvojenog prikupljanja komunalnog otpada, ali je najpoznatiji po postrojenjima za energetsko iskorišćenje otpada, poput spalionice Spittelau, koja se nalazi u gradu. Od otpada koji ne može da se reciklira i ponovo iskoristi proizvodi se toplotna i električna energija, kojom se greje više od 60.000 domaćinstava kroz sistem daljinskog grejanja. Time se smanjuje potreba za deponijama, a otpad postaje deo gradskog energetskog sistema.

Foto: Shutterstock/massimo1g

Slovenija, a posebno Ljubljana, predstavljaju jedan od najboljih primera u Evropi za upravljanje komunalnim otpadom. Ljubljana je prvi evropski glavni grad koji je usvojio koncept "nula otpada", koji se bazira na razdvajanju otpada na izvoru, reciklaži i prevenciji njegovog nastanka. Odvojeno se prikuplja više od 65 odsto komunalnog otpada, što je među najvišim stopama u Evropi. Građani razdvajaju otpad već u domaćinstvima, a sistem je organizovan tako da je pravilno razdvajanje jednostavno i dostupno svima. Regionalni centar za upravljanje otpadom omogućava maksimalno ponovno iskorišćenje otpada. Na deponijama završi samo ono što se ne može reciklirati.

U Belgiji, posebno u regionu Flandrije, gotovo sav komunalni otpad se reciklira, kompostira ili koristi za dobijanje energije. Na deponije odlazi mali procenat otpada. Do ovakvih uspešnih rezultata došli su razdvajanjem otpada na izvoru, jasnim pravilima za građane i lokalne samouprave, kao i stalnim ulaganjem u postrojenja za preradu otpada.
Još jedan zanimljiv primer je norveški Bergen, grad koji je u užem centru uveo podzemni pneumatski sistem za prikupljanje otpada. Umesto klasičnih kontejnera i kamiona, otpad se cevima transportuje do centralnih postrojenja, čime se smanjuju gužve, buka i emisije iz saobraćaja. Građani plaćaju odvoz prema količini otpada koju proizvedu, što direktno podstiče razdvajanje i smanjenje količina smeća.

Foto: Shutterstock/franz12

Ovi primeri pokazuju da efikasno upravljanje komunalnim otpadom ne zavisi od veličine ili bogatstva grada, već od jasne strategije i dosledne primene odluka. Za gradove u Srbiji koji se i dalje oslanjaju na nesanitarne deponije iskustva evropskih gradova mogu poslužiti kao smernica za postepeno uvođenje razdvajanja otpada, razvoja regionalnih centara za njegovo prikupljanje i većeg uključivanja građana. Evropska praksa pokazuje da je smanjenje otpada na deponijama moguće i da predstavlja najvažniji korak ka zaštiti životne sredine i unapređenju kvaliteta života.