ŠTA DONOSE ZAKONI O POREZU NA UGLJENIK: Intervju Radman Šelmić, savetnik predsednika PKS za zelenu i cirkularnu ekonomiju

Nedavno je Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije predstavilo nacrte dva nova zakonska rešenja koji se odnose na oporezivanje ugljenika. Prvi je Nacrt zakona o porezu na emisije gasova s efektom staklene bašte, a drugi je Nacrt zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. O tome zašto se sada uvode pomenuta dva zakona, koje su posledice i rizici za domaću privredu, razgovaramo s dr Radmanom Šelmićem, savetnikom predsednika Privredne komore Srbije za zelenu i cirkularnu ekonomiju.

Foto: Vladimir Lukić

Zašto se baš sada uvode pomenuta dva zakona?

- Da bismo razumeli zašto sada Ministarstvo finansija predlaže pomenuta dva zakona, potrebno je razumeti širi kontekst i regulatorne promene koje se dešavaju u EU, tačnije da je 2023. doneta CBAM regulativa - Carbon Border Adjustmen Mechanism. Pomenuta CBAM regulativa obavezuje proizvođače iz bilo kog dela sveta, koji izvoze svoje proizvode u EU, a pritom su njihovi proizvodi na takozvanoj CBAM listi, odnosno imaju konkretni carinski tarifni broj koji jeste na listi oporezivih proizvoda, da izveštavaju tokom tranzicionog perioda o visini svojih ugrađenih emisija i količini izvezene robe, a počev od 2026. da plaćaju porez na te emisije. Doduše, CBAM regulativa jasno propisuje mogućnost da u slučaju da se razvije nacionalni sistem oporezivanja ugljenično intenzivnih industrija, da se cena ugljenika, tj. poreza koja je već plaćena u matičnoj zemlji porekla robe odbije od CBAM obaveza koje bi trebalo da se plate prilikom uvoza u EU.

Da li to znači da će domaća zakonska regulativa koja se uvodi omogućiti domaćim preduzećima koja su CBAM obveznici da plaćaju manje svoje obaveze prilikom izvoza u EU?

- Ukoliko se naš nacionalni sistem prizna od EU, a po svoj prilici hoće, to bi značilo da će CBAM obaveze izvoznika biti umanjene za iznos poreza koji je plaćen u Srbiji, na početku lanca dobavljača. EU je nagovestila da će do kraja godine doneti jasna pravila, tj. standarde koje kriterijume bi pomenuti nacionalni ili regionalni mehanizmi oporezivanja ugljenika trebalo da ispunjavaju da bi bili priznati od EU.

Foto: Vladimir Lukić

Koje su direktne posledice za domaća preduzeća na koja se odnose pomenuti zakoni?
- Nesumnjivo je da će preduzeća koji su obveznici jednog od pomenuta dva zakona osetiti to u svom poslovanju. Da počnemo od Zakona o porezu na emisije s efektom staklene bašte - za obveznike, a to su u ovom trenutku devet preduzeća, uvođenje zakona značiće nove, i to ne male, poreske obaveze. Takođe, značiće i novi i dodatni indirektni pritisak na njih da se još više dekarbonizuju. Naravno, dekarbonizacija u pomenutim industrijama je veoma kompleksna, upravo zato što su to i energetski i resursno veoma intenzivne industrije. Trebalo bi napomenuti da Zakon o porezu na emisije gasova s efektom staklene bašte predviđa u članu 7 mogućnost da obveznik može da ostvari pravo na podsticaje koji se dodeljuju iz budžeta i koji bi bili iskorišćeni za jedan od pravaca dekarbonizacije proizvodnje.
Što se tiče preduzeća koja su uvoznici neke od roba/proizvoda s liste CBAM, njihove poslovne projekcije će u budućnosti morati da ubace u kalkulaciju marži, prihoda i profita i porez na uvoz, ukoliko je količina robe koju uvoze veća od pet tona. Za početak, kao prvi korak, trebalo bi da provere da li su proizvodi koje uvoze na listi konkretnih CBAM proizvoda, koja se nalazi u samom zakonu. Takođe, s obzirom na to da je ovaj poreski zakon pravljen po analogiji s evropskim CBAM, onda bi porezi na ugljenik koji su već plaćeni u zemljama porekla robe, a u skladu s principom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, i po analogiji s EU CBAM, trebalo da budu odbijeni od poreza koji je preduzeće uvoznik dužno da plati u Srbiji, i to zakon predviđa.

Foto: Vladimir Lukić

Šta su glavni pravci u pogledu briga i nepoznanica srpske privrede?

Glavni pravci briga srpskih privrednika, ako smem da pokušam da sumiram, jesu sledeći:
- Da domaća privreda nije dobila neki tranzicioni period prilagođavanja, kao što je EU ostavila dvogodišnji period prilagođavanja kada je uvodila CBAM
- Da je nepoznanica kada će EU priznati naš sistem oporezivanja ugljenika, i da je moguće da će u 2027. preduzeća koja su obveznici oba zakona - na primer železara ili cementare - plaćati i pun iznos domaćeg poreza i pun iznos CBAM obaveza za izvoz
- Da je nepoznanica zašto su po Zakonu o porezu na emisije s efektom staklene bašte ponuđene olakšice u smislu poreskog kredita isključivo elektroenergetskim preduzećima, a ne, recimo, i preduzećima u metalskoj industriji
- Pitanje garancija da će se novac prikupljen kroz Zakon o oporezivanju emisija s efektom staklene bašte vratiti privredi u formi finansijske podrške za dekarbonizaciju, tj. smanjenje pomenutih emisija

Kakav je stav PKS po ovim pitanjima?
- Mislim da smo vrlo pažljivo oslušnuli šta privreda ima da kaže, ponudili im glas tako što smo prikupili i integrisali sve komentare koje smo kao institucija koja predstavlja privredu dobili, i to prosledili Ministarstvu finansija. Takođe, poslali smo i stav PKS i budite ubeđeni da smo nastojali da razumemo i podržimo privrednike u njihovim opravdanim strepnjama, uvažavajući istovremeno i razloge i kompleksne uslove za donošenje zakona. Napominjem i da je PKS održala nebrojeno treninga i obuka za preduzeća i u Beogradu i u regionalnim komorama u vezi sa zelenom transformacijom, cirkularnom ekonomijom, dekarbonizacijom i CBAM, a isto nameravamo i u narednom periodu, s akcentom na dekarbonizaciju.