KRATKA KORIST, DUGOROČNA ŠTETA: Kako se planeta guši u plastici za jednokratnu upotrebu

Polovina se proizvede za jednokratnu upotrebu, a samo 10 procenata se reciklira. Između 19 i 23 miliona tona plastičnog otpada godišnje završi u vodi, a očekuje se da će se ta brojka bez hitne akcije povećati za polovinu do 2040. godine.

Zagađenje plastikom kontaminira celu planetu, ugrožavajući sav živi svet i ljudsko zdravlje. Mikroplastika se nalazi u hrani, vodi i vazduhu, a procenjuje se da prosečna osoba unese više od 50.000 plastičnih čestica svake godine. Ako se klimatska kriza ne reši, sa zagađenjem plastikom, kao glavnim pokretačem, nivoi zagađenja vazduha koji prelaze bezbedne pragove mogli bi porasti za 50 procenata u roku od jedne decenije.

Regulativa EU

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je na "ambiciozan, kredibilan i pravedan sporazum", koji se bavi punim životnim ciklusom plastike, odražava potrebe zajednice, brzo i u potpunosti se sprovodi.
Kako bi se izborila s rastućim problemom nereciklabilne plastike, Evropska unija (EU) donela je regulativu o ambalaži i ambalažnom otpadu. Novi obavezujući ciljevi ponovne upotrebe, ograničenja plastike za jednokratnu upotrebu i zabrana grupe hemikalija PFAS da bi se izbegli štetni efekti po zdravlje (koristi se u proizvodima široke potrošnje, za posuđe s nelepljivim premazom, peni za gašenje požara, ambalaži za hranu i odeći), trebalo bi da utiče na smanjenje od 186 kilograma ambalažnog otpada po glavi stanovnika.

Od 2030. godine biće zabranjeno nekoliko vrsta plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu, uključujući ambalažu za sveže, neprerađeno voće i povrće, hranu i pića koja se konzumiraju u barovima i restoranima, artikle za jednokratnu upotrebu (začine, sosove, krem za kafu i šećer). Zabrana će se odnositi i na malu ambalažu za jednokratnu upotrebu koja se koristi u hotelima i plastične kese napravljene od ultralakog materijala ispod 15 mikrona.

Foto: Schutterstock/Mohammed Medhat

Novom regulativom EU predviđa smanjenje ambalaže pet odsto do 2030. godine, 10 odsto do 2035. godine i 15 odsto do 2040. godine. Do tada ambalaža mora sadržati minimalni procenat recikliranog sadržaja, do 65 odsto za plastične boce za jednokratnu upotrebu do 2040. godine.

Iako plastika za jednokratnu upotrebu nije zabranjena u Srbiji, istraživanje Centra za unapređenje životne sredine pokazalo je da građani imaju "zadovoljavajući nivo informisanosti u vezi sa jednokratnom plastikom, ali nijedan ispitanik nije umeo da navede sve vrste jednokratne plastike na ponuđenoj listi odgovora".

Najviše ispitanika, više od 74 odsto, prepoznalo je slamčice kao jednokratnu plastiku, zatim štapiće za uši i plastični pribor za jelo sa 69 odsto, plastične kese (tregerice) sa 62 odsto i PET flaše sa 58 odsto. Posude od stiropora i plastične kutije za pakovanje namirnica na meru kao jednokratnu plastiku označilo je 57 odsto ispitanih građana, a filtere od cigareta skoro 50 odsto. Takođe, smatraju da je jednokratna plastika jedan od glavnih zagađivača životne sredine.

Foto: Schutetrstock/oatawa

Jednokratna ambalaža

Jedan od najvećih problema povezanih s upotrebom jednokratne plastike za više od polovinu ispitanika je to što mikroplastika ulazi u lanac ishrane svih živih bića, zatim dugačak period razgradnje. Skoro četvrtina ispitanika, kao najveći problem, navodi uticaj na zdravlje ljudi, dok samo 0,3 odsto ispitanika smatra da plastika nije problem. Kao drugi problem, ispitanici su najčešće navodili nepostojanje svesti koliko je plastika štetna, negativan uticaj plastike na životinje i zagađenje vazduha zbog spaljivanja plastike.

Tri najzastupljenije vrste jednokratne plastične ambalaže u domaćinstvima u Srbiji su: PET boce, plastične kese i plastične kutije za namirnice na meru. Skoro deset posto ispitanika poseduje sve navedene vrste jednokratne plastike.

Imajući u vidu štetnost jednokratne plastike kada se nakon upotrebe nađe u životnoj sredini, sve dok regulativa EU o plastici ne bude primenjena u Srbiji, na potrošačima ostaje da biraju proizvode koji manje zagađuju i koriste ekološke alternative.

Situacija na terenu

- od 19 do 23 miliona tona
plastičnog otpada godišnje završi u vodi
- prosečna osoba unese više od 50.000 plastičnih čestica svake godine

Šta nas čeka

Od 2030. godine biće zabranjeno nekoliko vrsta plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu

- ambalaža za sveže, neprerađeno voće i povrće
- ambalaža za hranu i pića u restoranima
- ambalaža za artikle za jednokratnu upotrebu (začine, sosove, krem za kafu i šećer)
- mala ambalaža za jednokratnu upotrebu koja se koristi u hotelima
- plastične kese napravljene od ultralakog materijala ispod 15 mikrona

Nova regulativa EU/smanjenje ambalaže

 5 odsto do 2030.
10 odsto do 2035.
15 odsto do 2040.