INTERVJU SARA PAVKOV, MINISTARKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE: Zelene promene na lokalu

Veliki infrastrukturni i sistemski projekti u oblasti zaštite životne sredine sve više dolaze u fokus javnosti - od upravljanja otpadom i kvaliteta vazduha do prerade otpadnih voda. O tome gde je Srbija danas i koji su ključni koraci u narednom periodu govori ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov.

Foto: Vladimir Lukić

Veliki iskorak u unapređenju zaštite životne sredine predstavlja izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom. Dokle se stiglo s realizacijom ovih projekata?

- U Srbiji je u prethodnom periodu ostvaren značajan iskorak u sistemskom upravljanju čvrstim otpadom. Izgradnja regionalnih centara jedan je od ključnih prioriteta jer predstavlja osnovu za održiv i efikasan sistem upravljanja otpadom. Uz podršku evropskih partnera, gradimo savremene centre koji će obuhvatiti 47 jedinica lokalne samouprave i služiti potrebama oko 1,7 miliona građana. Reč je o velikim i složenim projektima koji obuhvataju i izgradnju ili rekonstrukciju transfer-stanica, reciklažnih dvorišta i postrojenja za mehaničko-biološki tretman otpada. Oni zahtevaju vreme, ali već sada građani mogu da vide prve rezultate. U regionalnom centru u Pirotu puštena je u probni rad kompostana za zelene i biorazgradive otpatke, kao i mulj iz budućeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Još vidljiviji efekti očekuju se kada bude završen regionalni centar Kalenić-Ub, ka kome će gravitirati 15 lokalnih samouprava, uključujući Obrenovac i Lazarevac. U periodu od 2028-2030. godine mi ćemo izgraditi i unaprediti pet savremenih regionalnih centara (Kalenić-Ub, Sombor, Nova Varoš-Banjica, Inđija, Novi Sad), uz već funkcionalna tri regionalna centra (Srem-Mačva, Pirot, Subotica). Izgradnjom savremenih sistema za upravljanje čvrstim otpadom u Srbiji obuhvatićemo 3,7 miliona stanovnika u 80 jedinica lokalne samouprave.

Još jedan kapitalni projekat u oblasti ekologije je postrojenje za preradu otpadnih voda u Nišu - šta će ono značiti za taj grad sa stanovišta zaštite životne sredine?

- Izuzetno sam ponosna na projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanja otpadnih voda u Nišu jer je to jedan od najvećih ekoloških projekata u Srbiji, vredan više od 85 miliona evra, koji se finansira iz pretpristupnih fondova EU (IPA). Ono što je dodatno važno jeste da je ovaj projekat u potpunosti i po svim standardima Evropske unije. Radovi su uveliko u toku, a u narednim mesecima očekujemo i početak montaže opreme, što je ključna faza koja će projekat vidljivo približiti završnici. Postrojenje je projektovano za 286.000 ekvivalent stanovnika, a efekat će biti vrlo konkretan - značajno smanjenje zagađenja Nišave i sliva Južne Morave i bolji kvalitet života za veliki broj građana! Volela bih da pomenem i važan projekat u Kraljevu, koji donosi sistemsko rešenje i dugoročnu zaštitu dve reke Ibra i Zapadna Morava, a ovo postrojenje obuhvata aglomeraciju od oko 90.000 stanovnika.

Nedavno je Vlada usvojila novu uredbu o nadzoru kvaliteta vazduha u državnoj mreži. Da li je ovaj korak deo daljeg usklađivanja s evropskim standardima u oblasti kvaliteta vazduha i šta će to konkretno značiti za monitoring u Srbiji?
- Na ovom programu radili smo intenzivno pune dve godine, u saradnji s Agencijom za zaštitu životne sredine, zavodima za javno zdravlje i svim relevantnim institucijama koje na lokalu prate kvalitet vazduha. Prvi put smo precizno definisali lokacije svih automatskih mernih stanica i jasno utvrdili koje izvore zagađenja one prate. Povećan je broj mernih mesta, ali još važnije, proširen je i spektar zagađujućih materija koje se prate, čime je sistem praćenja kvaliteta vazduha dodatno unapređen i usklađen sa standardima Evropske unije. Izuzetno sam ponosna što je broj naših automatskih mernih stanica i iznad proseka, pa prednjačimo čak i u odnosu na članice EU. Ono što je dodatno važno jeste da smo mi već uveli evropski indeks kvaliteta vazduha, pa se na nacionalnoj mreži mernih stanica sada primenjujemo upravo ovaj, stroži indeks koji koristi i Evropska agencija za životnu sredinu.

Foto: Vladimir Lukić

Retko koji državni projekat je tako dobro prihvaćen u narodu kao energetska sanacija domaćinstava. Koji su dosadašnji rezultati i da li će ovaj projekat nastaviti da živi i naredne godine?

- Energetska sanacija objekata je projekat Ministarstva rudarstva i energetike, ali mi kao Vlada Srbije radimo u sinergiji jer težimo istom cilju, a to je bolji kvalitet života svih naših građana. Ministarstvo zaštite životne sredine kontinuirano sprovodi konkurse za zamenu ložišta u domaćinstvima, kako bi prešli na ekološki prihvatljivije energente. To je deo seta mera za zaštitu vazduha koja daje odlične i merljive rezultate jer direktno utiče na bolji kvalitet vazduha. U periodu od 2021-2025. godine za projekte smanjenja zagađenja vazduha iz individualnih ložišta dodelili smo blizu 600 miliona dinara i zamenili ložišta u oko 6.000 domaćinstava. Zaista sam ponosna što je odziv građana odličan, a u 2026. godini smo za ovu meru obezbedili 130 miliona dinara. Veoma dobre rezultate smo postigli i kroz projekat zamene kotlova u javnim ustanovama, gde nam je cilj bio da do 2027. godine zamenimo 200 kotlova, a mi smo taj cilj već i nadmašili. To nam je samo dodatni motiv da nastavimo još intenzivnije da radimo. Već sam potpisala ugovore sa 21 lokalnom samoupravom za 2026. godinu, gde ćemo zameniti 33 kotla u školama, vrtićima, domovima zdravlja i drugim javnim ustanovama.

Kako će se nacionalna karbon taksa dalje razvijati u procesu usklađivanja s EU klimatskom politikom?
- Nacionalna karbon taksa u Srbiji je uvedena kao prelazni instrument za usaglašavanje s klimatskom politikom EU i budućim mehanizmima cene ugljenika. To je važno jer EU od 1. januara 2026. primenjuje Mehanizam prekograničnog usaglašavanja cena ugljenika (CBAM), koji oporezuje izvoz iz zemalja van EU, uključujući Srbiju, za proizvode s visokim emisijama, kao što su čelik, aluminijum, cement, đubrivo, električna energija i vodonik. Dok Ministarstvo finansija upravlja porezom, Ministarstvo zaštite životne sredine obezbeđuje tehnički i institucionalni okvir. Uvođenjem domaće cene ugljenika stvaramo osnovu da se deo tih troškova prizna u okviru CBAM, i izbegne dvostruko oporezivanje, smanji rizik od dodatnog opterećenja za domaće izvoznike, čime će se zadržati sredstva u budžetu Republike Srbije za investicije u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i niskougljenične tehnologije. Ono što je važno da napomenem jeste da je ključan deo ovog mehanizma MRVA sistem (Monitoring, Reporting, Verification, and Accreditation), koji precizno utvrđuje emisije, akredituje verifikatore i digitalizuje proces preko platforme eGHG, a do sada je kroz eGHG izdato 97 dozvola najvećim industrijskim i energetskim operaterima.

Foto: Vladimir Lukić

Da li lokalne samouprave prepoznaju značaj održivog upravljanja u oblasti zaštite životne sredine i možete li izdvojiti primer dobre prakse?
- Mi imamo zaista odličnu saradnju s lokalnim samoupravama jer godinama zajedno sprovodimo projekte važne za zaštitu životne sredine. Svi naši konkursi i programi, pre svega, prate potrebe građana, koje lokalne sredine najbolje prepoznaju osluškujući stvarne potrebe građana. Zbog toga naši projekti na terenu daju konkretne i vidljive rezultate koji trajno unapređuju kvalitet života svih građana, ali i stanja u životnoj sredini. Naša politika je da svaka lokalna samouprava razvija bar jedan zeleni projekat, ali neke su napravile i značajan iskorak. Na primer, u Lučanima nema nijedne kotlarnice koja nije prešla na ekološki prihvatljiv energent, u Pećincima ubrzano gradimo savremeni sistem upravljanja otpadnim vodama koji će pokriti celu opštinu, a u Smederevu zatvaramo veliku nesanitarnu deponiju uz izgrađenu transfer-stanicu za organizovano sakupljanje i održivo tretiranje otpada. Tu je i važan projekat resanacije Aleksandrovačkog jezera, kojim ćemo obezbediti stabilno vodosnabdevanje jezera tokom cele godine, kao i značajno unapređenje kvaliteta vode. To su konkretne mere čije benefite će osetiti svaki građanin.

Međunarodno priznanje

Srbija je domaćin Svetskog dana zaštite životne sredine 2027, šta to podrazumeva i kako će izgledati obeležavanje?

- Potvrda da je Srbija domaćin Svetskog dana zaštite životne sredine 2027. godine predstavlja veliko međunarodno priznanje i jasnu potvrdu ugleda koji naša zemlja danas ima zahvaljujući odgovornoj politici razvoja koju sprovode predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Srbija će tokom juna 2027. godine biti centar globalnih dešavanja i imati priliku da organizuje brojne aktivnosti posvećene zaštiti životne sredine, održivom razvoju i razmeni znanja i iskustava na međunarodnom nivou. Poseban značaj daje i činjenica da se ovaj događaj održava u godini EKSPO 2027 u Beogradu, kada će Srbija već biti u centru pažnje svetske javnosti i mesto susreta svetskih lidera. To nam otvara mogućnost da o životnoj sredini razgovaramo na najvišem nivou s velikim brojem međunarodnih delegacija, što će Srbiju učiniti dodatno vidljivom na svetskoj mapi i pokazati da imamo kapacitete, znanje i odgovornost da učestvuje u rešavanju pitanja koja su među najvažnijim globalnim izazovima.