ESG MENJA PRAVILA IGRE: Zelena i odgovorna ekonomija u fokusu

Primena ESG principa (zaštita životne sredine, društvena odgovornost i korporativno upravljanje) sve snažnije utiče na ekonomski razvoj zemlje i njenu konkurentnost na međunarodnom tržištu jer države koje ih dosledno primenjuju investitorima šalju poruku stabilnosti, transparentnosti i dugoročne održivosti poslovnog okruženja.

Međutim, stvarni efekti ovih standarda najvidljiviji su na lokalnom nivou, gde gradovi i opštine kroz odgovorno upravljanje resursima, ulaganja u zelenu infrastrukturu i brigu o kvalitetu života građana direktno oblikuju privredni ambijent. Upravo lokalne samouprave, primenom ESG pristupa, mogu da podstaknu razvoj privrede, privuku investicije, otvore nova radna mesta i ojačaju otpornost svojih zajednica.

O važnosti, ali i izazovima u primeni ESG standarda na nivou države i lokalnih zajednica govori dr Radman Šelmić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije za zelenu i cirkularnu ekonomiju, koji ukazuje da prelazak na održive modele poslovanja i upravljanja zahteva vreme, znanje i ulaganja, ali da dugoročne koristi za privredu, investicionu privlačnost i kvalitet života višestruko nadmašuju početne prepreke.

Foto: Vladimir Lukić

- Primena ESG principa, u najširem smislu te reči, najdirektnije utiče na razvoj i konkurentnost srpske ekonomije, s obzirom na činjenicu da je EU, koja posvećuje izuzetnu pažnju tim standardima, naš najvažniji spoljnotrgovinski partner, i da je obim naše trgovinske razmene s EU preko 60%. Najveći deo uslova za nastavak saradnje s partnerima iz EU odnosi se na E komponentu, dakle, zaštitu životne sredine, ali ne treba potcenjivati ni S i G komponente. U pogledu komponente zaštite životne sredine, trenutno je najakutelnija i najdelikatnija regulativa u vezi s CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanismom), i te obaveze se od 2026. plaćaju za one izvoznike čiji su proizvodi na listi, što znači da bi o visini ugrađenih emisija u proizvode koji se izvoze u EU trebalo da razmišljamo u monetarnim kategorijama - kaže Šelmić i dodaje:

- Međutim, uvek je važno napomenuti da su sve tri komponente podjednako važne, dakle, i briga o društvenoj odgovornosti, kao i korporativno upravljanje.
Govoreći koliko su ESG standardi danas presudan faktor u donošenju odluka stranih investitora prilikom ulaganja u jednu zemlju, Šelmić ističe da se oni uglavnom analiziraju i evaluiraju u okviru jedne kompanije ili u razvijenim ekonomijama kao berzanski indeks koji pokriva grupu kompanija, ali je infrastruktura i potencijal jedne ekonomije za dekarbonizaciju sve važniji faktor koji opredeljuje strane investitore da ulože u jednu ekonomiju.

Foto: Vladimir Lukić

- A to znači, na nivou ekonomije, koliko je, na primer, elektroenergetski sistem dekarbonizovan, koliko je lako doći do dozvola za instaliranje obnovljivih izvora energije i koliki je kapacitet mreže za prihvatanje novih industrijskih korisnika, koliko je i kako infrastrukturno rešen tretman industrijskog otpada i koliki je zakonski i praktični potencijal za industrijsku simbiozu. To je sasvim logična posledica činjenice da se o emisijama mora razmišljati u monetarnim kategorijama, dakle, kao dodatnom elementu u ekonomskim analizama i projekcijama o isplativosti investicija, i potonjem konstituisanju finalnih cena. Ova tvrdnja je i eksplicitno potvrđena u studiji "Transformacija zapadnog Balkana kroz bliže dobavljačke lance i dekarbonizaciju", koja je dostupna online, i koju je PKS radila skupa s ostalim privrednim komorama iz regiona, uz svesrdnu podršku KVP-a, pod vođstvom Instituta za međunarodna ekonomska istraživanja iz Beča 2024. - navodi Šelmić.
Kada je reč o lokalnim samoupravama, one kroz svoje opredeljenje, napore i investicije mogu podstaći razvoj infrastrukture za primenu ESG principa u poslovanju. Na primer, tretman industrijskog otpada ili tretman otpadnih voda, koji su važni elementi u primeni standarda očuvanja životne sredine, a takođe i važan element u izveštavanju preduzeća koja izvoze u EU, ili prodaju robu lokalno, ali su deo EU kompanija.
- Mi smo svedočili situacijama da su određena preduzeća raskidala svoje ugovore s EU partnerima upravo zbog nerešenih pitanja tretmana svog industrijskog otpada ili otpadnih voda. Naravno, ne mogu lokalne zajednice sve uraditi same, njihova briga je i komunalni otpad, kao i industrijski, ali mogu raditi na unapređenju infrastrukture - dodaje Šelmić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije za zelenu i cirkularnu ekonomiju.

Društvena odgovornost

Na kraju, ono što jača poverenje u lokalne institucije, a zapravo je deo postulata ESG poslovanja, jesu transparentnost, participativnost i inkluzivnost.

- Pa ipak, iako se ESG standardi odnose prevashodno na poslovanje, izveštavanje i evaluaciju preduzeća, upravo S komponenta jeste dodirna tačka društvene odgovornosti preduzeća i šire zajednice. Preduzeća s visokim ESG standardima, bez obzira na to da li su strana ili domaća, mogu svojim inicijativama podstaći lokalnu zajednicu da unapredi neke aspekte zaštite životne sredine, recikliranja komunalnog ili industrijskog otpada, kao i energetske efikasnosti - zaključuje Šelmić.