NEPOZNATA ISTORIJA Srbi imali bukvar i pre četiri i po veka!


IZVOR: Katarina STAMATOVIĆ - 04.09.2018 | 03:00


Prvi udžbenik štampan je u venecijanskoj štampariji, a na svega četiri strane bilo je utisnuto 37 slova, molitva i brojevi za računanje...

Foto: Promo

Prvi srpski bukvar napisao Sava Dečanac

Srpskim najstarijim bukvarom smatra se bukvar inoka Save Dečanca! Knjižica minijaturnih dimenzija (10,1x7,8) od svega četiri strane, na kojima je bilo utisnuto 37 slova, molitva za vežbanje čitanja i nekoliko brojeva za učenje računa, štampan je 20. maja 1579. u venecijanskoj štampariji Đovanija Rampaceta. Pet dana kasnije izašlo je i drugo izdanje, ali na osam strana.

Naši sagovornici iz Pedagoškog muzeja ističu da je burna istorija na Balkanu uticala na to da prvi bukvar vekovima bude zaboravljen, sve dok ga tokom 1903. Ljuba Stojadinović nije pronašao i zaveo u nacionalnoj biblioteci kao prvi srpski bukvar među dela srpske pismenosti.

Iz perioda srpskoslovenske pismenosti datira i rukopisni bukvar Gavrila Stefanovića Venclovića iz 1717, koji se čuva u arhivu SANU. Venclovićev bukvar ima čak 600 strana, a pored uvodnog dela sa 50 slova stare azbuke, sadrži i osnovne bogoslužbene tekstove.

Kako jača potreba da se očuva nacionalni i kulturni identitet, pod sve većim pritiscima Osmanlija i Austrougara Srbija se okreće Rusiji, iz koje i dolaze učitelji i u Sremske Karlovce donose bukvare. POGLEDAJ GALERIJU

- Bukvar Teofana Prokopovića iz 1724. bio je ugledni bukvar i s njim je uveden ruskoslovenski jezik u srpske škole i crkve. Bio je poznat kao "moskovski bukvar", koristio se tokom 18. veka i više puta je preštampavan sa neznatnim izmenama - kaže Branislava Jordanović, koja je bila i autorka izložbe Bukvari i bukvarska nastava kod Srba.

Za srpske škole se potom štampaju knjige u Beču, a među knjigama iz tog perioda posebno mesto zauzima "Slovenski bukvar" Zaharija Orfelina. Međutim, ova knjižica je 1767. štampana u Veneciji, a prodavala se po ceni od 1,05 mletačkih lira. Čuveni knjižar Orfelin je priredio i "Propise" i "Kaligrafiju za vežbanje u lepom pisanju".

Zanimljiv je i bukvar Adama Dragosavljevića, nastao u jeku Vukove borbe za novi pravopis. To je prvi bukvar sa Vukovim pravopisom, koji je zakonom ozvaničen tek 1868, zbog čega Dragosavljevićev udžbenik nikada nije odštampan, već je ostao u rukopisu.